Догађаји:
1209 — Немачки краљ Отон IV крунисан је за римско-немачког цара. Током три наредне године напао је Тоскану, Сицилију и јужну Италију, због чега га је папа Иноћентије II екскомуницирао.
1582 — Четврти октобар означен је као последњи дан Јулијанског календара у Папској држави, Шпанији и Португалији. Грегоријански календар ступио је на снагу наредног дана са датумом 15. октобар, а убрзо су га прихватиле готово све католичке државе. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца прихватила је тај календар за подручје Србије, Црне Горе и Македоније 19, односно 31. јануара 1919.
1853 — Турска је, уз подршку Уједињеног Краљевства и Француске, објавила рат Русији, пошто је Русија одбила да се повуче из подунавских кнежевина Влашке и Молдавије које је окупирала да би, како је образложила, заштитила православне поданике на територији Отоманског царства.
1865 — Пруски канцелар Ото фон Бизмарк и француски цар Наполеон III постигли су у Бијарицу споразум да Пруска преузме врховно вођство у Немачкој. Пет година касније избио је француско-пруски рат у којем је Наполеон III заробљен, а у Француској је 4. октобра 1870. поново успостављена република.
1878 — Први амбасадор Кине у САД Чен Лан Пин предао је акредитиве америчком председнику Радерфорду Хејзу.
1895 — Саграђена бањалучка гимназија
1918 — Борис III постао је цар Бугарске, пошто је његов отац Фердинанд I абдицирао. Године 1923. завео је диктатуру у земљи, а у Другом светском рату био је савезник нацистичке Немачке.
1944 — Распуштен је концентрациони логор на Бањици у Београду, који су немачке окупационе власти основале у јуну 1941. Према непотпуним подацима, кроз тај логор прошло је око 100.000 затвореника, од којих је око 80.000 убијено.
1945 — Основан Партизан.
1957 — Совјетски Савез је лансирао Спутњик-1, први вештачки Земљин сателит.
1965 — Папа Павле VI постао је први папа који је посетио САД и који се обратио народима света са говорнице УН у Њујорку, позивајући их на успостављање трајног и праведног мира у свету.
1974 — Американац Дејвид Кунст постао је први човек који је обишао свет пешице. На путовање дуго 23.250 километара он је кренуо 20. јуна 1970.
1977 — УН су прокламовале Општу декларацију о заштити животиња, а 4. октобар проглашен је Светским даном заштите животиња.
1992 — Влада Мозамбика и побуњеници потписали су мировни споразум, чиме је окончан 16-годишњи грађански рат у тој афричкој земљи.
1993 — Председник Русије Борис Јељцин употребио је тенкове да би заузео зграду парламента у коју су се забарикадирали посланици, пошто је 21. септембра распуштен парламент. Потпредседник Русије Александар Руцкој и лидери парламента предали су се војницима лојалним Јељцину после десеточасовног тенковског напада и погибије најмање 300 људи.
1999 — Командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је у Загребу на 20 година затвора. У том, највећем концентрационом логору у Југославији, убијено је неколико стотина хиљада људи, углавном Срба, Јевреја и Рома, као и хрватских антифашиста.
2000 — Уставни суд СР Југославије поништио је председничке изборе одржане 24. септембра на којима је кандидат опозиције Војислав Коштуница победио кандидата Социјалистичке партије Србије и дотадашњег председника Слободана Милошевића. На позив Демократске опозиције Србије да се 5. октобра окупе у протесту због тога испред Савезне скупштине, грађани из целе Србије кренули су према Београду пробијајући полицијске блокаде на путевима.
2001 — Руски авион Тупољев-154 који је из Израела летео за Москву пао је у Црно море погођен ракетом коју је грешком испалила украјинска војска на војној вежби. Погинуло је 78 путника и чланова посаде.
2009 — Навијач Фудбалског клуба Сарајево Ведран Пуљић (22) убијен је у Широком Бријегу из ватреног оружја пре утакмице између Широког Бријега и Сарајева. У њега је хицем из пиштоља пуцао бивши полицајац из Широког Бријега Оливер Кнезовић. Он је признао убиство и потом побегао из полицијске станице у Широком Бријегу, а потом је напустио Босну и Херцеговину и отишао у Загреб .
Рођења:
1847 — Драгомир Кранчевић, српски виолиниста и концертмајстор Пештанске опере. (прем. 1929)
1854 — Михајло Пупин, српски научник и проналазач. (прем. 1935)
1892 — Енгелберт Долфус, аустријски државник. (прем. 1934)
1892 — Аница Савић-Ребац, књижевница, историчарка филозофије, истраживачица хеленске културе, преводитељица, професорка Универзитета у Београду. (прем. 1953)
1895 — Бастер Китон, амерички глумац, комичар, редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 1966)
1916 — Виталиј Гинзбург, руски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2003). (прем. 2009)
1924 — Чарлтон Хестон, амерички глумац. (прем. 2008)
1928 — Милорад Екмечић, српски историчар, књижевник и академик. (прем. 2015)
1933 — Латинка Перовић, српска историчарка и политичарка. (прем. 2022)
1937 — Џеки Колинс, енглеска књижевница. (прем. 2015)
1941 — Ен Рајс, америчка књижевница. (прем. 2021)
1946 — Сузан Сарандон, америчка глумица.
1948 — Јован Колунџија, српски виолиниста.
1949 — Арманд Асанте, амерички глумац.
1949 — Јован Делић, главни је уредник Зборника Матице српске за књижевност и језик од 2000. године, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и управник катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевности.
1953 — Чеки Карјо, француски глумац. (прем. 2025)
1953 — Андреас Фоленвајдер, швајцарски музичар.
1956 — Кристоф Валц, аустријско-немачки глумац и редитељ.
1967 — Ивица Момчиловић, српски фудбалер.
1967 — Лијев Шрајбер, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент.
1973 — Алесандро Цан, италијански политичар и активиста
1975 — Кристијано Лукарели, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1976 — Данило Икодиновић, српски ватерполиста.
1976 — Мауро Каморанези, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1980 — Томаш Росицки, чешки фудбалер.
1980 — Џејмс Џоунс, амерички кошаркаш.
1984 — Јелена Катина, руска музичарка.
1985 — Милан Лукач, српски фудбалски голман.
1988 — Магдалена Рибарикова, словачка тенисерка.
1989 — Дакота Џонсон, америчка глумица и модел
Смрти:
1669 — Рембрант, холандски сликар. (рођ. 1606)
1747 — Амаро Парго, познати шпански корсар. (рођ. 1678)
1970 — Џенис Џоплин, америчка певачица. (рођ. 1943)
Празници и дани сећања
1830 — Белгија је постала независна држава, издвојивши се из Уједињеног Краљевства Холандије које је основано на Бечком конгресу 1815.
1957 — СССР је лансирао у орбиту око Земље први вештачки сателит, „Спутњик 1“.
1966 — Британска афричка колонија Басутоленд стекла је независност под називом Лесото.
Светски дан животиња