Светски догађаји
597. п. н. е. — Вавилонци су заузели Јерусалим и уместо Јоахина за краља су поставили Зедекију.
1521. — Португалски морепловац Фердинанд Магелан стигао на Филипине, где је крајем априла погинуо у сукобу с домороцима. После три године пловидбе око света, у Шпанију се 1522. од пет бродова његове експедиције вратила само „Викторија“ са 18 чланова посаде. Тим путовањем је први пут опловљена Земља.
1792. — Шведски краљ Густав III смртно рањен током маскенбала у „Ројал опери“ у Стокхолму. Преминуо је 29. марта. Тај атентат био је инспирација Вердију за оперу „Бал под маскама“.
1827. — У Њујорку изашле прве америчке новине за црнце „Freedom’s Journal“.
1978. — Припадници терористичке организације „Црвене бригаде“ киднаповале су у Риму истакнутог италијанског политичара и бившег премијера Алда Мора, захтевајући да се пусте на слободу ухапшени чланови њихове организације. Терористи су Мора држали у заточеништву до маја 1978, а потом су га убили.
1991. — Председник Србије, Слободан Милошевић, у телевизијском обраћању грађанима поручио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је оно одбило предлог генералског врха ЈНА о увођењу ванредног стања у Југославији.
2002. — У експлозији у селу Лучане, крај Бујановца, настањеним већинским албанским становништвом, уништена је последња српска кућа.
Рођења:
1750. — Каролина Хершел, немачко-британска астрономкиња. (прем. 1848)
1789. — Георг Ом, немачки физичар и математичар, аутор закона о електричном отпору. (прем. 1854)
1839. — Сили Придом, француски књижевник, први добитник Нобелове награде за књижевност. (прем. 1907)
1859. — Александар Попов, руски физичар и електроинжењер. (прем. 1906)
1926. — Џери Луис, амерички комичар, глумац и редитељ. (прем. 2017)
1941. — Бернардо Бертолучи, италијански редитељ и сценариста. (прем. 2018)
1953. — Изабел Ипер, француска глумица.
Смрти:
37. — Тиберије, римски цар. (рођ. 42)
455. — Валентинијан III, римски цар. (рођ. 419)
1736. — Ђовани Батиста Перголези, италијански музичар. (рођ. 1710)
1945. — Ана Франк, једна од најпознатијих јеврејских жртава холокауста. (рођ. 1929)
1998. — Бенџамин Спок, амерички педијатар, психијатар, хумориста, идејни творац хипи-покрета. (рођ. 1903)
Каролина Хершел – она која је открила комету
Каролина Хершел је рођена 16. марта 1750. године у Хановеру, Немачка, као једно од шесторо преживеле деце у породици Исaка и Ане Илсе Хершел. Њена мајка је сматрала да је улога жене да будев домаћица и није подржавала њено образовање, али јој је отац повремено давао часове музике, укључујући виолину и певање. У десетој години живота оболела је од тифуса, што је успорило њен раст, али није угасило њену радозналост према свету и откривању невидљивог неба над њом.
Године 1772. придружила се старијем брату Вилијему Хершелу у Енглеској, који је већ имао каријеру музичара. Каролина је привремено стекла признање као оперска певачица, али је уз братовљеву подршку почела да учи и математику и астрономију. Ускоро је постала његов незаменљиви сарадник у припреми телескопа, брушењу и полирању огледала и вођењу прецизних запажања неба.
Каролина Хершел је успешно водила независна астрономска посматрања користећи мали рефлектор који јој је брат израдио. 1786. године постала је прва жена која је открила комету, а током наредних година евидентирала је укупно осам комета, што је у то време био изузетан научни успех. Такође је радила на ажурирању и допуни каталога звезда, укључујући ревизију и допуну каталога Џона Флемстида који је објавио Краљевско друштво.
Због заслуга у науци, Каролина је 1787. године постала прва жена у Енглеској која је добила плату за научни рад, а касније је прва жена која је члан Британског краљевског астрономског друштва као почасни члан. Додељена јој је и Златна медаља Краљевског астрономског друштва, а постала је и члан Краљевске ирске академије, док јој је краљ Пруске уручио Златну медаљу за науку поводом њеног 96. рођендана.
Након братовљеве смрти 1822. године, Каролина се вратила у Хановер где је наставила свој астрономски рад, укључујући израду каталога маглина и звезданих јата. У својој деведесет седмој години, 9. јануара 1848. године, умрла је у Хановеру, остављајући за собом наслеђе истраживача који је разорио пол и професионалне баријере и отворио пут женама у науци.
Каролина Хершел се памти као једна од најзначајнијих жена у историји астрономије. Поред каталога хиљада дубоких небеских објеката, откривених комета и доприноса научној методи, њено име данас носе астероид Lucretia, кратер на Месецу и 35P/Herschel–Rigollet комета, тихи подсећаји на жену која је учила човечанство да чита небо.