1. септембар кроз историју доноси бројне важне догађаје, од великих битака и политичких преокрета, до значајних личности које су својим делима обележиле епохе. Погледајте шта се све догодило на данашњи дан кроз историју.
Догађаји
9. — Битка у Теутобуршкој шуми: германски поглавар Арминије наноси тежак пораз римском војсковођи Вару и уништава римску војску од три легије.
337. — После вишемесечног интерегнума синови римског цара Константина Великог, Константин II, Констанције II и Констанс I, прогласили су се за августе.
1776. — Амерички Континентални конгрес увео је званичан назив државе Сједињене Америчке Државе, уместо назива Уједињене колоније.
1850. — Калифорнија је примљена у Унију као 31. америчка савезна држава.
Истовремено, Компромисом из 1850. трећина територије на коју је Тексас полагао право — данас делови Колорада, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга — прешла је под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове анексије.
1855. — Окончана је опсада Севастопоља када се руска војска повукла из града.
1894. — Кинески револуционар Суен Јатсен основао је Друштво за препород Кине и почео да организује устанак у Кантону, после пораза Кине у рату с Јапаном. Устанак није успео, а учесници су ухваћени и погубљени. Суен Јатсен успео је да побегне из земље и до револуције 1911. живео је у иностранству.
1907. — Завршен је шаховски турнир у Карлсбаду (Карлове Вари), у Чешкој, победом Акибе Рубинштајна.
1914. — У Првом светском рату окончана је прва велика битка на Марни у Француској. У јулу 1918. вођена је друга битка на Марни, последња немачка офанзива у Првом светском рату.
1944. — Дан по уласку совјетских трупа у Бугарску, бугарски комунисти преузели су власт у земљи.
1945. — Трупе САД искрцале су се на крају Другог светског рата у Јужној Кореји, совјетске су од Јапана преузеле Северну Кореју, а 38. паралела постала је линија поделе две корејске државе.
1952. — У Београду, на ушћу Саве у Дунав, због невремена потонуо је брод „Ниш“, који је превозио путнике на линији до Земуна. У несрећи су се удавиле 104 особе.
1987. — Ирачко ратно ваздухопловство почело је серију удара на иранске електричне централе и нафтна постројења.
1993. — Израел и Палестинска ослободилачка организација споразумели су се о међусобном признању, отварајући пут ка окончању сукоба Арапа и Јевреја.
1996. — У тајфуну који је погодио приобална подручја кинеске провинције Гуангдунг погинуло је више од 130 људи, а на хиљаде је повређено.
2001. — На председничким изборима у Белорусији победио је Александар Лукашенко.
2002. — Виши суд у Бијелом Пољу осудио је Небојшу Ранисављевића из Деспотовца на 15 година затвора због учешћа у отмици и ликвидацији путника, претежно муслимана, из воза на прузи Београд–Бар у станици Штрпци у фебруару 1993.
Рођења
214. — Аурелијан, римски цар, један од највећих владара 3. века. († 275)
1585. — Арман Жан ди Плеси де Ришеље, француски државник и кардинал. († 1642)
1737. — Луиђи Галвани, италијански лекар и физичар. († 1798)
1772. — Јоаким Вујић, српски књижевник и позоришни писац. († 1847)
1828. — Лав Толстој, руски писац. († 1910)
1858. — Карл Ауер, аустријски хемичар. († 1929)
1886. — Мирко Королија, српски књижевник и политичар. († 1934)
1907. — Благоје Марјановић, југословенски фудбалер и фудбалски тренер. († 1984)
1908. — Чезаре Павезе, италијански песник, романописац, књижевни критичар и преводилац. († 1950)
1922. — Ханс Георг Демелт, немачки и амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику 1989. године. († 2017)
1930. — Светозар Кољевић, српски књижевник, историчар књижевности, критичар, преводилац, професор, члан Српске академије наука и умјетности и Академије наука и умјетности Републике Српске. († 2016)
1941. — Отис Рединг, амерички соул музичар. († 1967)
1941. — Денис Ричи, амерички информатичар. († 2011)
1951. — Миодраг Живаљевић, српски фудбалер.
1960. — Хју Грант, енглески глумац и продуцент.
1961. — Матјаж Кек, словеначки фудбалер и фудбалски тренер.
1963. — Роберто Донадони, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
1966. — Адам Сандлер, амерички глумац, комичар, музичар, сценариста и продуцент.
1968. — Лила Даунс, мексичка музичарка и глумица.
1972. — Горан Вишњић, хрватски глумац.
1972. — Шави Пасквал, шпански кошаркашки тренер.
1973. — Петар Трбојевић, српски ватерполиста.
1974. — Драган Шестић, аустралијски рукометаш.
1980. — Мишел Вилијамс, америчка глумица.
1980. — Тему Ранико, фински кошаркаш.
1984. — Андреј Сиљнов, руски скакач у вис.
1985. — Џеј Ар Смит, амерички кошаркаш.
1987. — Милан Станковић, српски музичар.
Смрти
1087. — Вилијам I, нормански војвода и енглески краљ.
1513. — Џејмс IV Стјуарт, шкотски краљ.
1858. — Богобој Атанацковић, српски књижевник и адвокат. (рођ. 1826)
1898. — Стефан Маларме, француски писац. (рођ. 1842)
1901. — Анри де Тулуз-Лотрек, француски сликар и графичар. (рођ. 1864)
1961. — Васа Поморишац, српски сликар, професор Ликовне академије и Академије примењених уметности у Београду.
1970. — Лојзе Долинар, југословенски и словеначки вајар.
1976. — Мао Цедунг, кинески револуционар и државник.
1997. — Предраг Лаковић, српски и југословенски филмски и позоришни глумац. (рођ. 1929)
2001. — Ахмад Шах Масуд, лидер авганистанске опозиционе Северне алијансе.
2003. — Едвард Телер, амерички физичар мађарског порекла. (рођ. 1908)
