Када је Царица Билкис ушла у Јерусалим са караваном који је бројао стотине камила натоварених благом, њен циљ је био јасан: видеће шта је права истина о краљу Соломону о коме су се испредале легенде.
Назив Царица од Саве (или Савска) није било њено лично име, већ титуларна одредница која потиче од њеног моћног краљевства Сава (Sheba), смештеног на простору данашњег Јемена и Етиопије, које је у антици било синоним за незамисливо богатство зачинима и златом.
Кроз векове и различите културе, ова фасцинантна владарка добила је специфична лична имена: у исламској традицији и Курану она је Билкис (или Балкис), моћна краљица која из клањања Сунцу прелази у монотеизам; етиопска национална хроника Кебра Нагаст назива је Македа, славећи је као мајку њихове царске династије; док се у каснијим римским и јеврејским изворима понекад помиње и под именом Никаула, према историчару Јосифу Флавију који ју је идентификовао са владарком Египта и Етиопије.
Царица је пред краља изнела низ „тешких питања“ – метафизичких загонетки које су тестирале његово познавање природе, права и божанског провиђења. У античком свету, мудрост је била валута моћи.
Документарни записи сугеришу да је њихов први сусрет личио на шаховску партију. Сваки њен упит био је покушај да пронађе пукотину у његовом знању. Соломон, међутим, није само одговарао; он је својим одговорима ширио видике саме царице, претварајући испитивање у заједничко истраживање постојања.
СТАКЛЕНИ ПОД И ОГЛЕДАЛО ИСТИНЕ
Најфасцинантнији детаљ њиховог сусрета одиграо се у Соломоновој палати. Краљ је конструисао престону дворану са подом од прозирног стакла, испод којег је текла вода са рибама. Улазећи, Билкис је подигла своје скупоцене скуте, мислећи да гази у језеро.
Овај чин није био пука демонстрација луксуза. Била је то Соломонова лекција о перцепцији: ствари често нису онакве каквима се чине на први поглед. Тог тренутка је царица је схватила да Соломонова мудрост није само гомилање чињеница, већ способност да се види суштина иза материјалне форме.
Њена скепса се претворила у дубоко, скоро религиозно поштовање.
Њихов однос се развио у оно што бисмо данас назвали „интелектуалним симбиозом“. Месецима су проводили ноћи у расправама о астрономији, трговини и управљању људима. Царица Савска је Соломону отворила врата ка индијским зачинима и афричком злату, док је Јерусалим Сави пружио архитектонска знања и административну структуру.
Они су били два суверена који су, препознавши се у гомили ласкаваца, пронашли једину особу себи равну. Била је то љубав која је примарно била у домену идеја – фасцинација туђим умом која је касније, према предањима, прерасла у физичку везу из које је потекла етиопска царска лоза.
ОДЛАЗАК У ТИШИНУ ПУСТИЊЕ
Билкис се вратила на југ, али Јерусалим више никада није био исти. Соломон је у њену част подигао споменике и увео нове обичаје, док је она у Сави имплементирала законе инспирисане његовом праведношћу. Њихов растанак није био трагичан; био је то растанак двоје људи који су испунили своју историјску мисију.
Оставили су за собом свет који је био повезанији, мудрији и свеснији да права моћ не лежи у мачу, већ у способности да се поставе права питања и препознају прави одговори.
Соломон и Билкис су доказ да врхунска интелигенција не тражи потчињеност, већ равнотежу. Њихова прича је подсетник да је највећи афродизијак антике била – мудрост