Седмог јула 1930. године, у својој кући у месту Кроуборо у Енглеској, преминуо је Артур Конан Дојл. Вест је обишла свет као одлазак великог писца. Али већ тада је било јасно да ће његово најпознатије књижевно створење надживети и њега и епоху у којој је настало.
Шерлок Холмс је већ био постао легенда.
Мало је аутора у историји књижевности који су доживели необичну судбину да их сопствени лик готово засени. Данас милијарде људи знају ко је Шерлок Холмс, док је име његовог творца многима познато тек уз додатно подсећање. Управо је то био случај и са Конаном Дојлом – човеком који је створио најпознатијег детектива свих времена.
А занимљиво је да је све почело далеко од књижевности. Рођен 1859. године у Edinburgh, Дојл је по струци био лекар. Током студија упознао је професора медицине Џозефа Бела, човека познатог по изузетној способности да из најситнијих детаља закључи ко је пацијент, чиме се бави и каквим животом живи. Управо ће тај професор касније постати главна инспирација за Шерлока Холмса.
Када је почео да пише, нико није могао да претпостави какав ће утицај имати његове приче.
Године 1887. појавила се A Study in Scarlet, прва прича у којој се појавио необични детектив са лулом, лупом и готово надљудском моћи запажања. Читаоци су били одушевљени. Убрзо су уследиле нове авантуре, а Холмс је постао права књижевна сензација.
Толика да је почео да нервира сопственог аутора. Конан Дојл је себе сматрао озбиљним писцем историјских романа. Веровао је да ће га будуће генерације памтити по делима о средњем веку, ратовима и великим историјским догађајима. Холмс му је, с друге стране, изгледао као популарна забава која му одузима време.
Зато је 1893. године донео радикалну одлуку. У причи The Final Problem гурнуо је Холмса у смртни обрачун са професором Моријартијем код водопада Рајхенбах у Швајцарској. Детектив је нестао у понору.
Реакција публике била је невероватна. Читаоци су носили црне траке у знак жалости. Новине су добијале хиљаде бесних писама. Претплате су отказиване. За многе је смрт Шерлока Холмса била готово лична трагедија.
На крају је публика победила. После скоро десет година притиска, Конан Дојл је попустио и вратио детектива међу живе. Холмс је наставио да решава случајеве, а његова слава је наставила да расте. До данас није престала.
Sherlock Holmes појавио се у стотинама филмова, серија, радио-драма, позоришних представа и стрипова. Његове методе дедукције постале су темељ модерног детективског жанра. Многи књижевни истражитељи који су настали после њега, од класичних детектива до савремених криминалистичких јунака, на овај или онај начин носе траг Холмсовог наслеђа.
Иронија је што је Артур Конан Дојл већи део живота покушавао да буде нешто више од писца детективских прича.
Историја је, међутим, одлучила другачије. Дала му је ретку привилегију коју добија тек понеки аутор, да створи лик који ће наставити да живи дуго након што његов творац оде. Зато се данас, готово један век после смрти Конана Дојла, његово име најчешће помиње уз једно друго.
Не зато што је изгубио сопствени идентитет. Већ зато што је створио једног од ретких књижевних јунака који су успели да постану већи од књижевности.