Данас, 21. јула по новом календару (односно 8. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог великомученика Прокопија, Светог Прокопија Јуродивог и Преподобног Теофана Мироточивог, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети великомученик Прокопије: Од прогонитеља до Христовог војника
Свети великомученик Прокопије заузима значајно место међу раним хришћанским мученицима. Отац Ђорђе истиче његово порекло и невероватан животни пут, од војсковође у служби незнабожачког цара до неустрашивог исповедника вере:
„Свети великомученик Прокопије, рођен у Јерусалиму, отац му био хришћанин, а мајка незнабошка. Имамо најпре име Неаније. Почевши од смрти, мајка га васпита у духу незнабоштва. Цар га толико заволе, цар Диоклецијан, да га узме на свој двор и постави га у војску.“
Како даље наводи свештеник Ковљен, његов живот се из корена мења када добија задатак да прогони хришћане:
„Једнога дана цар нареди Неанију да иде у Александрију и да тамо прогони хришћане. Управо на овом путу, Неаније виде чудесно обраћање Господа Исуса Христа, као некада Свети апостол Павле пред Дамаском, и Господ му показа часни крст и он поверова, крсти се.“
Уместо да изврши цареву наредбу, он постаје борац за Христа. Отац Ђорђе описује његову храброст и одлучност:
„И начини исти онакав крст и кад дође, не оде у Александрију већ се врати у Јерусалим да се бори против Агарјана који су га опколили. Ушавши после тога као победник, отеравши Агарјане, јави се својој мајци и рече да је хришћанин.“
Његово страдање било је сведочанство вере које је привукло и друге Христу, о чему свештеник сведочи:
„Тада чуше сви да је постао хришћанин и да има име Прокопије, бацише га у тамницу и једном приликом дођоше неке жене да га посете у тамницу и њих утамничише. Он их храбраше на подвиг и сви мученички пострадаше 303. године.“
Свети Прокопије Јуродиви: Устјушки чудотворац и подвижник
Други велики светитељ којег Црква данас прославља јесте Свети Прокопије Јуродиви. Говорећи о овом необичном подвижнику, отац Ђорђе наглашава његово порекло и пут до духовних висина:
„Свети Прокопије Јуродиви, устјушки чудотворац, пореклом Варјаг, трговац по занимању. Дошавши у Новгород, задиви се хришћанској вери и научи се хришћанској вери, замонаши се и предаде се подвигу.“
Његов начин живота био је несхватљив свету, али испуњен дубоком молитвом и одрицањем. Свештеник посебно истиче благодатне дарове које је добио:
„Имао дар прозорљивости. Да би избегао славу светску, правио се луд, упокојио се 1303. године.“
Преподобни Теофан Мироточиви: Одбацивање почасти ради Царства Небеског
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на живот Преподобног Теофана Мироточивог, светитеља чији је животни пут обележен одбијањем земаљске славе ради духовног усавршавања:
„Преподобни Теофан Мироточиви, родом из Македоније, учени велики подвижник, био послан из Цариграда у Александрију да потврди чуда патријарха Јоакима. Уверивши се у ова чуда, оде на Свету Гору и настави свој подвиг.“
Свештеник Ковљен подсећа на његову невероватну скромност и благодат којом га је Бог прославио након земаљске кончине:
„Одбио да буде архиепископ солунски. Молитвом очистио своју душу и мирно се упокојио 1548. године. Из његових светих моштију потекло је свето миро.“