Данас, 19. јула по новом календару (односно 6. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Преподобног Сисоја Великог, Светим мученицима Марину и Марти, чудесном обретењу моштију Свете Јулијане девице и Светој мученици Лукији, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобни Сисоје Велики: Заштитник деце и велики чудотворац
Преподобни Сисоје Велики заузима посебно место у срцима верника као исцелитељ и заштитник најмлађих. Говорећи о његовом житију, отац Ђорђе истиче његово порекло и тежак духовни пут који је наследио од свог великог учитеља:
„Родом Мисирац, беше ученик Светог Антонија. По смрти учитеља настани се на пустињској гори на којој се раније подвизавао Свети Антоније. Предао се све тежим и тежим подвизима. Даде му Господ благодат да исцељује и да изгони демоне, чак је и мртве васкрсавао.“
Свештеник Ковљен посебно наглашава његову улогу као извора небеске утехе за многе који су му долазили током дугог низа година проведених у молитвеној тишини:
„Шездесет година се подвизавао у пустињи, а многи му долажаху… на савет и утеху. Пред смрт, кажу, засија му се лице као сунце. Упокојио се 429. године. Њега сматрају и моле му се за заштиту деце.“
Свети мученици Марин и Марта: Страдање за веру у Риму
Осврћући се на ране хришћанске мученике, отац Ђорђе подсећа на велику жртву Светих мученика Марина и Марте и свих оних који су са њима страдали због непоколебљиве вере у Христа.
„Свети мученици Марин и Марта са синовима Аудифаксом и Авакумом, и свештеник Валентин, Кирин и Астерије, и други пострадали, сви пострадаше 269. године у Риму од цара Клаудија Флавија.“
Њихов овоземаљски крај био је обележен суровим страдањем, али и сигурним преласком у вечни живот, о чему свештеник додаје:
„И сваки пострада на свој начин, на разне муке, и пресели се Господу Богу у Царство небеско.“
Обретење моштију Свете Јулијане девице: Чудо нетрулежности
У наставку свог обраћања, свештеник Ковљен говори о чудесном догађају везаном за Свету Јулијану девицу, чије су мошти вековима након њене смрти објавиле Божију благодат и пружиле доказ вечног живота.
„Чудесно обретење моштију Свете Јулијане девице, ћерке кнеза Олшанског, умрле 1540. године. Кажу на 200 година по њеном упокојењу, копачи наиђоше на њене мошти целе и нетрулежне, као да је заспала.“
Отац Ђорђе истиче да су њена појава и свете мошти донеле исцељење и мир многим верницима у временима када им је то било најпотребније:
„Од моштију се догодише многа чуда, а многима се и јављала на утеху.“
Света мученица Лукија: Вера која преображава срца
На крају, отац Ђорђе нас подсећа на Свету мученицу Лукију, чија је чистота, праведност и непоколебљива вера успела да преобрази чак и срце једног суровог владара.
„Света мученица Лукија, заробише је у Кампанији војници цара Ауција варварина. Цар кад виде њену лепоту, хтеде да је ожени, што она одби. Али цар јој не учини никакво зло, већ је отпусти и даде јој да буде ту и да се подвизава и моли Богу.“
Овај чудесни однос завршио се невероватном победом хришћанске вере и заједничким мучеништвом, о чему свештеник Ковљен сведочи:
„На крају, и цара обрати у веру и цар постаде хришћанин. На њене молитве једном приликом цар победи у неком рату. Пострадаше заједно у Риму око 300. године.“