Данас, 6. јула по новом календару (односно 23. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Свете мученице Агрипине, Светим мученицима Евстихију и Гају, као и о празнику Спомена иконе Пресвете Богородице Владимирске, говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Света мученица Агрипина: Јеванђелски живот и страдање
Отац Ђорђе истиче њено порекло и посвећеност вери од најранијих дана, наглашавајући њену чистоту и мучеништво. Он нас подсећа на њену непоколебљиву веру:
„Света мученица Агрипина, рођена и васпитана у Риму од ране младости, трудила се да чува своју девственост и живела јеванђелски, као хришћанка мучена и шибана“.
Њен овоземаљски крај обележила је верност њених ближњих који су сачували њене мошти, о чему свештеник Ковљен додаје:
„Њене другарице Васа, Пауна и Антоника часно сахранише њене свете мошти 275. године на Сицилији“.
Свети мученици Евстохије, Гај и други с њима
Говорећи о Светом Евстихију, свештеник Ковљен описује његов невероватан животни преокрет и инспирацију коју је пронашао у храбрости других хришћана:
„Евстихије је најпре био жрец незнабожачки, али када виде храброст хришћана и како подносе муке, поверова у Христа и сам пострада за Христа“.
У овом светом чину и страдању није био сам, већ га је пратила и његова породица. Отац Ђорђе детаљно наводи како се вера ширила у његовом окружењу:
„Његов рођак Гај крстио се на његову проповед и са своје троје деце Провом, Лолијем и Урбаном, би изведен на суд и мученички пострада у Листри“.
Спомен иконе Пресвете Богородице Владимирске: Чудотворно спасење Москве
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на велики историјски догађај када је град Москва био под опсадом, а спас је дошао кроз искрену молитву заступници пред Господом. Он описује ову драматичну ситуацију речима:
„Када татарски цар Ахмет опколи Москву, тада кнез руски Јован Васиљевић изађе са својом војском, али иако је малобројна била, отераше Татаре јер, кажу, народ се молио пред иконом Свете Богородице ове Владимирске“.
Само избављење града било је праћено несвакидашњим чудом које је унело потпуну пометњу међу непријатеље, те отац Ђорђе закључује:
„Кажу очевици и војници да Татари сами међу собом почеше се борити као да су сишли са ума, и управо због тог догађаја овај празник се установи на данашњи дан“.