Данас, 3. октобра по новом календару (односно 20. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог великомученика Јевстатија Плакиде, као и о величанственом страдању за веру Христову, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свети Јевстатије: Од угледног римског војсковође до Христовог следбеника
Свети великомученик Јевстатије заузима посебно место у историји хришћанског страдања и непоколебљиве вере. Ђакон Стефан Јосиповић нас уводи у његов живот истичући његово племенито порекло и високи положај у друштву пре него што је спознао светлост истине. Како нам ђакон објашњава: „Свети Јевстатије, који се пре крштења звао Плакида, био је велики римски војсковођа у време царева Тита и Трајана.”
Иако је у том периоду живео ван хришћанске вере, његово срце је већ било припремљено за Господа захваљујући његовим врлинама. Ђакон Стефан посебно наглашава његову честитост и чудесно виђење које му је заувек променило живот: „Иако незнабожац, био је праведан и милостив човек, а приликом једног лова видео је светли крст међу роговима јелена и чуо глас Божији који га је позвао да се крсти.”
Крштење породице и године тешких искушења
Овај сусрет са Божанским гласом потпуно је променио ток живота овог угледног човека, те је одмах уследило примање хришћанске вере. Ђакон детаљно описује овај свети чин и нова имена која је породица понела: „Плакида се са женом и два сина крстио и добио име Јевстатије, док су жена и синови добили имена Теопистија, Агапије и Теопист.”
Ипак, пут истинског Христовог војника никада није лак, те је Господ свом новом слуги открио шта га чека. „После крштења Господ му је предсказао да ће због вере претрпети многа страдања, што се убрзо и догодило,” подсећа ђакон Јосиповић, додајући како је породица била изложена страшним овоземаљским трагедијама: „У Египту му је жена отета, а синове су однеле звери.” Суочен са губитком свега што је имао, светитељ није изгубио наду нити роптао на Бога, већ је прихватио крајње смирен живот. „Јевстатије је 15 година живео скромно, као најамни радник у селу Вадисис,” наводи ђакон.
Повратак у Рим и поновно окупљање породице
Време проведено у изгнанству и сиромаштву није избрисало сећање на његове велике војничке способности међу Римљанима. Када је држава запала у опасност, поново се указала потреба за његовим вођством. Ђакон Стефан нас подсећа на овај историјски тренутак: „Када су римском царству запретили варвари, цар Трајан је пожелео да поново пронађе искусног војсковођу Плакиду, па су га његови некадашњи другови пронашли и довели у Рим.”
Његов повратак на чело војске донео је не само спас за царство, већ и највећу личну радост, коју је сам Бог уредио како би наградио његово трпљење. „Јевстатије је преузео војску и однео победу над варварима, а на повратку је по промислу Божијем пронашао своју жену и оба сина,” са радошћу истиче наш саговорник.
Страдање за веру и улазак у Царство Небеско
Међутим, земаљска слава у Римском царству није дуго потрајала. Промена на царском престолу донела је нова искушења и коначни тест њихове оданости Господу. Ђакон Стефан објашњава како је дошло до мучеништва ове свете породице: „Када је касније цар Адријан затражио да принесе жртве незнабожачким боговима, Јевстатије је храбро исповедио да је хришћанин.” Ово неустрашиво исповедање вере довело је до сурове казне, али и до великог чуда.
„Због тога су он, његова жена и синови били мучени и бачени у усијаног металног вола, али су њихова тела после три дана била пронађена неповређена од огња,” описује ђакон. На крају свог обраћања, ђакон Стефан Јосиповић закључује причу о овом великом празнику и дивном светитељу речима: „Тако је Свети Јевстатије са својом породицом пострадао за Христа и преселио се у вечно царство Божије.”