Према православном календару, данас, 22. маја по старом календару, односно 4. јуна по новом календару, Српска православна црква прославља успомену на Светог мученика Василиска, Светог мученика Јована Владимира, краља српског, и Мелхиседека праведног, цара салимског. О овим великим светитељима и њиховом значају за нашу веру разговарали смо са свештеником Ђорђем Ковљеном, који нам је приближио њихова страдања и врлине.
Свети мученик Василиск: Вера јача од кипова
Говорећи о Светом мученику Василиску, свештеник Ђорђе Ковљен истиче његово сродство са Светим Теодором Тироном и заједничко страдање са пријатељима Евторопијем и Клеоником:
„Свети мученик Василиск беше сродник Светог Теодора Тирона и би мучен заједно са Евтропијем и Клеоником, својим пријатељима. Када ову двојицу разапеше, дође смена намесника и Василиск остаде у тамници.“
Како нам објашњава отац Ђорђе, Василиск се дуго молио Богу да и он пострада за Христа, што му је Господ и најавио:
„Мољаше се дуго Богу овај свети мученик да и он пострада за Христа, и Господ му се јави и рече да ће претрпети многе муке.“
Страдање Светог Василиска везано је за долазак новог мучитеља, царевог намесника Агрипе, који је захтевао приношење жртве идолима. Свештеник Ђорђе Ковљен описује тај чудотворни тренутак:
„Када дође до смене, мучитељ Агрипа, нови намесник, нареди да Василиск принесе жртву Аполону. А овај, изашавши пред кип Аполонов, помоли се Господу Богу и кип се распаде као да је од праха.“
Ово чудо је разгневило намесника, те је у свом лудилу наредио погубљење светитеља, али је Василискова мученичка крв донела исцељење и преобраћење:
„У том намесник полуди и нареди да се посече Василиск. У том свом лудилу није знао како ће и шта ће, него дође на губилиште, узе мало прашине са крвљу мучениковом и стави за свој појас, и тада оздрави и исцели се. Дошавши себи, он се крсти и прими веру хришћанску.“
Свети Јован Владимир: Мудри владар и праведник
Данас прослављамо и Светог мученика Јована Владимира, краља српског, првог српског светитеља међу владарима. Свештеник Ђорђе Ковљен подсећа на његово порекло и изузетне хришћанске врлине:
„Свети мученик Јован Владимир, краљ српски, беше кнежевскога рода од Захумља. Као владар мудар, милостив, кротак, девственик и храбар. Помагао је и зидао цркве.“
Отац Ђорђе наглашава да се Свети Јован Владимир суочавао са великим искушењима, како унутар земље, тако и споља, ратујући са бугарским царем Самуилом и византијским царем Василијем:
„Имао је много проблема унутар свога краљевства са богомилима и јеретицима, а споља је ратовао стално са царем Самуилом и царем Василијем Византијским.“
Његов живот обележила је и велика, готово филмска љубавна прича која се родила у тамници, након што га је цар Самуило на превару заробио:
„Једном приликом, на превару, цар Самуило ухвати овога Светога Јована Владимира и заточи га. И у тамници много година проводећи, упозна цареву кћерку Косару, која се заљуби у њега, а и она у њега. И тада се смилова Самуило на њега, види да је кротак, да је добар и храбар, и поврати му његово краљевство и даде му своју кћер Косару за жену.“
Међутим, након Самуилове смрти, наступају нова страдања услед династичких сукоба у Бугарској, која су довела до мученичке смрти српског краља 1015. године:
„Када Самуило умре, зацари се његов син Радомир. Али син Владислав, Самуилов син, уби свога брата, зацари се он на престо и позва Јована Владимира у сусрет. Када Јован Владимир дође, овај га на превару ухвати и посече га 1015. године.“
Свештеник Ковљен подсећа вернике где се данас налазе свете мошти овог српског владара:
„Мошти Светог Владимира почивају и дан-данас у граду Елбасану.“
Мелхиседек праведни: Праобраз Господа Исуса Христа
На крају, отац Ђорђе Ковљен се осврнуо и на трећу светост коју данас помињемо – Мелхиседека праведног, цара салимског, који заузима посебно место у библијској историји:
„Мелхиседек праведни, цар салимски, савременик је праоца Авраама. По речима Светог апостола Павла, био је и цар и свештеник, и управо он се сматра за праобраз Господа нашега Исуса Христа.“
Отац Ђорђе Ковљен поручује да у животима ових светитеља пронађемо надахнуће за веру, трпљење, праштање и љубав према Господу.
