Данас, 16. јула по новом календару (односно 3. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне личности из историје Цркве. О житију Светог мученика Јакинта, Светом Анатолију патријарху цариградском, као и преподобним оцима Александру и Исаији Отшелнику, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Како на самом почетку отац Ђорђе истиче, данашњи дан посвећен је сећању на страдалнике и подвижнике који су својим животом сведочили веру:
„Трећег јула по старом календару, 16. јула по новом календару, прослављамо Светога мученика Јакинта, Светога Анатолија патријарха цариградског, преподобног Александра и преподобнога Исаију отшелника.”
Свети мученик Јакинт: Тајни хришћанин на двору цара Трајана
Отац Ђорђе нас најпре упознаје са животом и страдањем Светог мученика Јакинта, који је своју веру чувао у најтежим условима, али је није сакрио када је био стављен на испит:
„Свети мученик Јакинт би дворјанин цара Трајана и потајни хришћанин. Једном цар нареди да се приносе жртве идолима, и сви га послушају осим Јакинта. И он би изведен на суд и предат и осуђен на муке. Бијен, пљуван, стругана му кожа и на крају у тамницу бачен.”
Говорећи о његовом страшном крају, свештеник Ковљен наглашава његову непоколебљивост, али и чудесан догађај који је уследио након мученичке смрти:
„У тамници му доношаху само да једе оне жртве идолске, а он то одби и на крају умре од глади. Кажу да су тамничари по смрти његовој видели два младића светла и одећи како један покрива тело Светога Јакинта, а други на његову главу полаже венац. Пострада Јакинт 108. године.”
Свети Анатолије: Чувар чистоте вере и угледа Цркве
Осврћући се на Светог Анатолија, патријарха цариградског, свештеник наглашава његову кључну улогу у одбрани православља током петог века, као и његов успон до патријаршијског трона:
„Свети Анатолије, патријарх цариградски, најпре би свештеник у Александријској цркви, а после смрти патријарха Флавијана би изабран за патријарха 449. године. Борио се за чистоту вере, прогањао јеретика на Четвртом васељенском сабору.”
Његово време донело је велики углед Цариграду, али и мученички крај за самог поглавара:
„У његово време цариградска патријаршија би уздигнута са заједно изједначена са достојанством римске цркве. Убили га јеретици 458. године.”
Преподобни Александар: Официр који је изабрао Христа
Животни пут преподобног Александра сведочи о потпуном преображају и преданости Богу. Отац Ђорђе сликовито описује његов пут од угледног војника до духовног вође:
„Преподобни Александар, по завршетку школе отишао у војску и постао официр. На речи Јеванђеља да ко хоће да буде савршен треба да се одрекне света и себе и да пође за Христом, он тако и учини. Разда своје имање своје и предаде се посту и молитви, и сваком уздржању.”
Његов подвиг убрзо је привукао многе вернике, те је основао манастир са јединственим, непрекидним богослужбеним правилом:
„Убрзо се око њега окупи много људи, монаха, и установише и манастир. Био игуман у том манастиру и по уставу наредио да се богослужења не прекидају 24 часа. И тако и би. И сваки монах имао је свој ред, своју чреду.”
Како истиче свештеник Ковљен, преподобни Александар је за живота чинио велика дела на корист Цркве и народа:
„Имао велику благодат, чинио чуда, бранио православну веру, упокојио се 430. године.”
Преподобни Исаија Отшелник: Тихи подвижник
На крају свог обраћања, свештеник се дотакао и преподобног Исаије Отшелника, значајног духовног писца чија су дела делимично страдала кроз историју, али чији траг остаје неизбрисив у православном предању:
„Преподобни Исаија отшелник подвизавао се у мистирском скиту у 5. и 6. веку. Писао многа поучна дела, али на жалост муслимани многа од тих уништише. Упокојио се мирно.”
