Данас, 28. јуна по новом календару (односно 15. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог пророка Амоса, великом
празнику Светог великомученика кнеза Лазара, као и о другим светитељима који се данас прослављају, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети пророк Амос: Чувар свиња чистог срца
Свети пророк Амос заузима значајно место као један од старозаветних пророка из осмог века пре Христа. Отац Ђорђе истиче да Бог не бира своје угоднике по земаљским мерилима,
те описује Амоса као „простог, сиромашног човека, чувара свиња“. Свештеник наглашава шта је било пресудно за његов позив: „Бог виде чистоту срца његова, јер не суди по пореклу већ управо по чистоти душе и срца. Тако Бог и узе овога Светог Амоса за пророка у јеврејском народу.“Његов живот био је испуњен страдањем због истине коју је неустрашиво говорио.Свештеник Ковљен посебно наглашава његову храброст, подсећајући да је Амос„изобличавао цара Озију и жречеве за идолопоклонство, и учио народ да се клања
једноме Богу.“ Ова отвореност донела му је прогон од стране главног жреца, коме је пророк предвидео страшну судбину. „Свети пророк Амос прорече да ће његову жену,
дакле жречеву, оскрнавити у блуду, исто како и он заблуђује и заводи народ јеврејски да се не клања једноме Богу“, наводи отац Ђорђе, додајући да је пророк због
тога и страдао: „Син жречев удари га неким штапом по глави, и од последица тога удара премину Свети пророк Амос.“
Свети мученици Вит, Модест и Крискентија: Страдање за веру
Данашњи дан је у нашем народу нераскидиво везан и за Светог мученика Вита. Отац Ђорђе детаљно описује живот овог светитеља, напомињући да је „Свети Вит рођен на Сицилији од неверних родитеља, Модест му је био учитељ, а Крискентија дадиља.“ Упркос противљењу породице, Вит је прихватио хришћанство врло рано.
„Још са дванаест година узе на себе подвиг, постио је и подвизавао се молећи се Господу Богу. Јављали су му се анђели и руководили га и крепили управо у том
његовом подвигу“, говори свештеник, додајући да је светитељ био „леп као анђео Господњи.“Његова вера била је праћена чудесним исцељењима, па је чак и римски судија
доживео чудо када му се, како отац Ђорђе сведочи, „осуши рука, а Свети Вит га исцели.“ Иако га је отац због вере желео убити, „анђео Господњи јави се и рече му да
иде одатле и да побегне“, након чега су Модест и Крискентија кренули са њим. У Риму је Вит учинио још једно велико дело – исцелио је сина цара Диоклецијана.
Међутим, захвалност је изостала: „Цар уместо да га награди, он га осуди на муке. Од свих мука избави га Господ и врати у Луканију, где се упокојише сви ови троје у миру
и предадоше дух свој Господу.“
Преподобномученик Дула: Жртва клевете
У наставку, свештеник се осврће на живот преподобномученика Дуле, који је служио Богу у једном египатском манастиру. Отац Ђорђе истиче величину његовог трпљења након што је неправедно оптужен: „Живео у једном манастиру у Мисиру, оклеветан из зависти за крађу црквених ствари. Тукоше га и хтедоше да му одсеку руке.“ На крају, истина је ипак изашла на видело. „На шта се клеветник покаја и призна да овај није крив. Повраћен у манастир после двадесет година изгнања и унижења, упокојио се после три дана од повратка у манастир“, подсећа свештеник Ковљен на ову потресну причу о смирењу.
Свети мученик Лазар кнез Српски: Косовски завет
Најзначајнији догађај који српски народ данас обележава јесте Видовдан и спомен на Косовску битку. Отац Ђорђе са посебним пијететом говори о владару који је обележио нашу историју: „Свети великомученик кнез Лазар и косовски мученици… Овај велики светитељ српскога народа рођен је 1323. године у Прилепу. Благе нарави,оштроуман, добродушан. Убрзо га заволе цар Душан и постави себи на двор.“ Након што је постао кнез 1353. године, Свети Лазар се истакао као велики ктитор. „Помагао је Цркву и подизао нове цркве“, наводи свештеник, подсећајући на његово мученичко страдање: „Погинуо у боју на Косову 1389. године.“ Отац Ђорђе детаљно прати пут његових светих моштију, које су делиле судбину српског народа: „Тело му би најпре сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници, а 1942. године да би сачували мошти Светога кнеза Лазара, беху пренете у манастир Врдник на Фрушкој Гори. Касније у новије време повраћене су мошти овога Светога кнеза у манастир Раваницу где и данас почивају.“
Свети Јефрем патријарх Српски и Блажени Августин
Говорећи о духовним вођама, свештеник Ковљен подсећа и на Светог Јефрема. „Свештеничко дете, одбегао на Свету Гору и подвизавао се када су хтели да га жене.Доцније се подвизавао у Ибарској клисури и манастиру Светим Дечанима“, каже отац Ђорђе. Његова улога била је кључна у тешким временима за државу: „Када наста борба за престо у држави, изабран би за патријарха 1375. године. Венчао кнеза Лазара, одрекао се престола и предао престо Спиридону патријарху.“ Ипак, дужност га је поново позвала: „По смрти патријарха Спиридона, опет га врате 1389. године на молбу Светога кнеза Лазара. У тешко време био патријарх, упокојио се 1400. године. Мошти му почивају у Пећкој Патријаршији.“
На самом крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на Блаженог Августина, епископа ипонског, који је „мајчиним молитвама обраћен у хришћанство“ и који је
постао „велики писац и учитељ Цркве.“ Објашњавајући специфичност његовог поштовања у православљу, отац Ђорђе истиче: „Блаженим назван зато што га Црква не сматра за светитеља, али га изузетно поштује због његовог рада и дела.Имао је нека учења која се не слажу са учењима православне цркве, али га опет поштујемо.“ Овај значајни црквени писац био је епископ 35 година и упокојио се 430. године.