Данас, 29. јула по новом календару (односно 16. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог свештеномученика Атиногена, Свете мученице Јулије, као и о значају Првих шест васељенских сабора, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети свештеномученик Атиноген: Дирљиво страдање и верност Христу
Свети свештеномученик Атиноген, епископ севастијски у Јерменији, оставио је дубок траг у историји хришћанског страдања. Отац Ђорђе подсећа на његов подвижнички живот и тренутак када је, заједно са својим ученицима, пострадао за веру у време цара Диоклецијана:
„Свети Атиноген живљаше у манастиру близу града са својих 10 ученика. Када би гоњење хришћана у време цара Диоклецијана, ухватише њега и његове ученике и ставише их на муке.“
Оно што посебно издваја његово мучеништво јесте невероватан догађај који сведочи о саосећању творевине са праведницима. Свештеник Ковљен преноси овај потресан призор:
„При мучењу ових светитеља, каже, догодио се један дирљиви призор. Једна кошута, коју је својевремено чувао и отхранио Свети Атиноген, дошла је близу мучилишта и, гледајући како страдају мученици и њен добротвор, толико је рикала да су јој сузе кренуле из очију. И како кажу Свети оци, и животиње, дивље звери се сажалише, и било им је мучно да гледају то што се дешава, само они незнабожни мучитељи били су гори и од звери.“
Њихово страдање окончано је 311. године, када су, како отац Ђорђе наводи, све ове мученике посекли мачем.
Света мученица Јулија: Непоколебљива вера у ропству
Говорећи о Светој мученици Јулији, родом из Картагине, свештеник истиче њену чврсту веру која није поклекла ни у најтежим животним околностима. Њен животни пут одвео ју је у тешко ропство, али њена духовна слобода остала је нетакнута:
„Када Персијанци освојише овај град, многе одведоше у робље, тако и Свету Јулију. Она припаде једном трговцу и радише код њега као робиња. Сазнајући да је хришћанка, он је много пута покушавао да је одврати од вере своје, али видећи колико је вредна и колико је честита и поштена, брзо је схватио да неће ништа учинити са тим.“
Њено мучеништво догодило се током једног путовања са господарем, када је категорички одбила да учествује у паганским обичајима. Отац Ђорђе детаљно описује њене последње овоземаљске тренутке:
„Једнога дана када је кренуо неким послом бродом, поведе и Свету Јулију. Тада свратише на једно острво и ту би нека светковина и би неко славље са приношењем жртава. Када рекоше Јулији да принесе жртву, она одби јер је хришћанка и ухватише је и бацише је на муке. Иако се њен господар противио и хтео да је ослободи, они нису хтели да је пусте. Тада је ухватише, бише је, тукоше је и на крају разапеше на крст.“
Ова непоколебљива светитељка свој живот је мученички скончала у 6. веку.
Свети мученици, химнографија и Васељенски сабори
Осим ових великих светитеља, Црква се овог дана сећа и других угодника Божијих. Отац Ђорђе подсећа на масовно страдање хришћана, наводећи спомен „Светих 15.000 мученика, посечених мачем у Персији“.
Поред тога, посебно место у богослужбеном животу Цркве заузима још један имењак севастијског епископа – Свети мученик Атиноген. Свештеник наглашава његов немерљив допринос православној химнографији пре него што је мученички страдао:
„Свети мученик Атиноген саставио је песму ‘Свјете тихи’ која се поје у вечерњем богослужењу, спаљен на ломачи.“
На крају свог обраћања, свештеник Ковљен подсећа и на важан историјски и догматски спомен који Црква данас обележава:
„Данас се слави спомен првих шест васељенских сабора. Управо овај спомен врши се у недељу између 13. и 19. јула.“