Данас, 25. јула по новом календару (односно 12. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житијима Светих мученика Прокла и Иларија, Преподобног Михаила Малеина, Свете мученице Голиндухе, Свете Веронике, Светих мученика Теодора и Јована, као и о чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученици Прокл и Иларије: Пострадали за веру Христову
Свештеник Ђорђе Ковљен подсећа на тешку, али славну судбину ранохришћанских мученика који су кроз крвно сродство и заједничку веру посведочили своју љубав према Господу:
„Свети мученици Прокл и Иларије родом из Азије. Прокл беше стриц Иларију. Када их ухватише и бацише на муке, Прокла разапеше на крст, а Иларија посекоше мачем.“
Преподобни Михаил Малеин: Духовни учитељ Свете Горе
Говорећи о великим подвижницима монашког живота, отац Ђорђе истиче лик Преподобног Михаила Малеина, чији је духовни утицај оставио дубок и трајан траг у православном монаштву:
„Преподобни Михаил Малеин, човек богатог и племенитог рода, подвизавао се на гори Малеа. Имео је многе ученике, међу њима и Светога Антонија Атонског. Упокојио се мирно 940. године.“
Света мученица Голиндуха: Победа вере над дугогодишњим тамновањем
Посебну пажњу свештеник посвећује Светој мученици Голиндухи, чије је обраћење и истрајност у вери задивило и саме незнабожачке прогонитеље:
„Света мученица Голиндуха, Персијанка, најпре је била у браку са неким врачем персијским. Имала је виђење анђела који јој је показао онај свет, и рај и пакао. Потом се крстила. Муж је због тога прогонио и проведе у тамници 18 година мучена разним мукама, али све претрпе уз благодат Божију.“
Отац Ђорђе даље наглашава како је њена непоколебљивост инспирисала многе и како је провела остатак свог овоземаљског живота:
„Многи Персијанци, задивљени њеним мукама, примише хришћанство. Касније, ослобођена тамновања, отпутова у Јерусалим и тамо изобличила Севирову јерес. Проповедала је веру и мирно се упокојила 587. године.“
Света Вероника: Вера која доноси исцељење
О крвоточивој жени из Јеванђеља, чија је вера задивила самог Спаситеља, свештеник Ковљен говори са дубоким поштовањем:
„Света Вероника, то је она крвоточива жена која се дотакла ризе Христове и добила исцељење. У знак благодарности дала је да се изради кип Христов. Касније незнабошци, у време цара Јулијана Отступника, тај кип преобразише у Зевсов кип, а Вероника до смрти остаде у Христовој вери и предаде дух свој Господу Богу.“
Свети мученици Теодор и Јован: Први мученици у Кијеву
Свештеник се у наставку осврнуо и на страдање Варијага у раној историји руског хришћанства:
„Свети мученици Теодор и Јован, отац и син, Варијази, беху крштени и преселише се у Кијев. Тада Кијев беше незнабожачки. Јаросни незнабошци, због вере хришћанске кивни на ова два човека, срушише кућу над њима и они пострадаше за веру Христову.“
Икона Пресвете Богородице Тројеручице: Чудесна заштитница Хиландара
На крају свог обраћања, свештеник Ђорђе Ковљен подробно описује историју једне од највећих светиња српског народа и читавог православног света:
„Икона Пресвете Богородице Тројеручице је икона коју је насликао Свети Јован Дамаскин. Пред њом, када му одсекоше руку, на молитву Пресветој Богородици доби исцељење и рука му чудесно зарасте. Кажу, на ономе месту на којем је одсечена рука увек је остао ожиљак као знак чуда Пресвете Богородице.“
Отац Ђорђе посебно истиче настанак треће руке на икони и њен духовни значај за Свету Гору и манастир Хиландар:
„У знак захвалности, Свети Јован Дамаскин на икони доцрта трећу руку, по којој ова икона и доби име. Данас се та икона чува у манастиру Хиландару на Светој Гори, на трону где стоји игуман, и она представља игуманију управо манастира Хиландара и заштитницу читаве Свете Горе.“