Данас, 25. септембра по новом календару (односно 12. септембра по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију свештеномученика Автонома, свештеномученика Корунта, Светог мученика Јулијана и светих мученица, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Свештеномученик Автоном: Мисионар који је крвљу запечатио веру
Свештеномученик Автоном је био епископ и неустрашиви проповедник Христове вере. Ђакон Стефан Јосиповић нас подсећа на његов животни пут и страдање:
„Свети Автоном се за време Диоклецијановог гоњења преселио из Италије у Витинију, где је многе превео у хришћанство и саградио цркву посвећену Светом архангелу Михаилу. У дому побожног хришћанина Корнелија, поставио га је најпре за презвитера, а потом за епископа. Проповедајући Јеванђеље и у незнабожачком месту Лимни, Автоном је многе привео вери Христовој.“
Његов мисионарски рад није прошао незапажено. Ђакон Стефан даље описује како је његова непоколебљива вера изазвала гнев незнабожаца, који су га сурово погубили:
„Због тога су се незнабошци озлобили, упали у цркву током богослужења и убили Автонома у олтару, заједно са многим хришћанима. Око 200 година после његове смрти, Свети Автоном се јавио војнику Јовану, који је пронашао његове мошти потпуно нетљене. Од његових моштију многи болесници добијали су исцељење, а над његовим гробом је у време цара Константина подигнут храм. Тако Бог прослави Светог Автонома, који за живота прослави Његово свето име.“
Свештеномученик Корунт: Храбри исповедник из Никомидије
Отац Стефан нас потом упознаје са Свештеномучеником Корунтом, епископом иконијским, који је такође мученички пострадао:
„Родом из Никомидије, из села Салате, беше већ сасвим стар када наста гоњење у време Декија и Валеријана. Неки мучитељ хришћана Переније дође у Никомидију и поче трагати за хришћанима. Хришћани изађоше из града и сакрише се, а престарели епископ њихов не хтеде изаћи, но сам лично претста Перенију и објави себе хришћанином.“
Његова храброст и спремност на страдање изазвала је бес мучитеља. Ђакон Стефан додаје:
„Мучитељ га свега увеза и нареди те га вукоше по граду докле многа крв из њега не истече и док под мачем не предаде своју свету душу Богу.“
Свети мученик Јулијан: Молитва за оне који га призивају
У наставку разговора, ђакон се осврнуо на Светог мученика Јулијана и 42 мученика, који су пострадали око 300. године. Његова предсмртна молитва, како истиче наш саговорник, сведочи о његовој великој љубави према свима који му се обраћају:
„Пострадаше сви око 300. године. Најпре бише мучени па онда посечени. Пред смрт своју мољаше се Богу Свети Јулијан овако: ‘Онима који узму од праха мога, подај им Господе опроштај грехова и утољење страсти, нека на њихова поља не нападају штетне птице, ни скакавци, ни гусенице, нити каква друга погубна смртоносна, и дух мој прими у миру’.“