Данас, 13. јула по новом календару (односно 30. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О Сабору светих апостола, Блаженом Петру Царевићу и Преподобном Георгију Иверском, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Сабор светих апостола: Празник Христових најближих следбеника
Иако сваки од апостола има свој посебан дан у години када се слави његово име и дело, данашњи празник обједињује најближе Христове ученике. Свештеник Ђорђе Ковљен истиче саборни карактер овог празника:
„Празнујемо сваког од апостола који су следовали Господа Исуса Христа, а овај дан празнујемо његових дванаест најближих апостола. Иако сваки од њих има свој празник, данас прослављамо све њих заједно.“
Отац Ђорђе детаљно наводи који су то угодници Божији које данас молитвено спомињемо:
„То су свети апостол Петар, Андреј, Јаков Заведејев, Јован Богослов, Филип, Вартоломеј, Тома, Матеј јеванђелист, Јаков Алфејев, Тадеј, Симон Зилот, Матија, који је уместо Јуде изабран у ред дванаесторице апостола и са њима заједно свети апостол Павле.“
Блажени Петар Царевић: Од татарског двора до монашког подвига
Житије Блаженог Петра Царевића сведочи о невероватној снази вере која човека може преобразити и одвести на потпуно другачији животни пут. Отац Ђорђе описује његово племенито порекло и прве кораке ка православљу:
„Пореклом Татарин, синовац цара татарског. Када чу учење о Христу, поверова у Христа, оде у Ростов и крсти се и предаде се подвигу поста и молитве.“
Његов живот био је обележен и великим чудом након којег је постао ктитор велике светиње. Свештеник Ковљен о томе каже:
„Јавише му се једном приликом свети апостоли Петар и Павле и рекоше му на ком месту да сазида цркву и за то му дадоше и новаца. Он тако и учини, подиже леп храм, а око тога храма убрзо се скупише и мноштво монаха, тако да саградише и манастир.“
Крај земаљског живота овог угодника Божијег протекао је у миру и потпуној преданости Богу:
„По смрти супруге своје, Петар се замонаши и упокоји у дубокој старости 1290. године управо у том манастиру.“
Преподобни Георгије Иверски: Обновитељ светиња и просветитељ
Говорећи о Преподобном Георгију Иверском, отац Ђорђе наглашава његов огроман допринос како Цркви, тако и сопственом народу, подсећајући на његов животни пут:
„Рођен у Грузији 1014. године, царски сродник. После школовања оде на подвиг најпре у Црну Гору, а потом и на Свету Гору у манастир Ивирон. Постао је игуман манастира и када је манастир био трошан помоћу цара Константина Мономаха обнови од темеља до крова овај свети манастир.“
Осим градитељског подухвата, свештеник истиче и његов немерљив духовни рад и преводилачку делатност:
„Превео је Свето Писмо на грузијски језик. Пред смрт, пред крај свога живота доби позив грузијског цара да оде у Грузију и да утврди Грузијце у хришћанској вери. И то чињаше до смрти своје, а умре на путу у Цариграду 1067. године.“