Данас, 18. јула по новом календару (односно 5. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије.О житију преподобног Атанасија Атонског, преподобног мученика Кипријана Новог и преподобног Лампада, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Преподобни Атанасије Атонски
Преподобни Атанасије Атонски заузима једно од најзначајнијих места у историји православног монаштва. Отац Ђорђе истиче његово порекло и рани живот који је већ тада указивао на његов свети пут:
„Преподобни Атанасије Атонски рођен у Трапезунту од богобојажљивих родитеља. Рано остао сироче али га неки војвода узе и одгаји. Одмалена био привржен Богу и вери.“
Свој духовни пут наставио је далеко од световне вреве, градећи темеље монашког живота на Светој гори. Свештеник Ковљен даље наводи:
„Завршивши школе најпре оде у Мелитину, а потом на Свету гору. На Светој гори се око њега окупи много монаха и би приморан да подигне манастир у чему му помагаше византијски цареви.“
Као и сваки велики угодник Божији, преподобни Атанасије се суочавао са страшним искушењима, али је био удостојен и великих чуда:
„Имао је велика искушења од демона које побеђивао кротошћу и молитвом. Чудесно му се јављала Пресвета Богородица једном приликом, чудесно извире вода у манастиру када је нестало воде свуда у околини.“
Описујући његов крај, отац Ђорђе истиче како је његов овоземаљски живот завршен трагично, али га је истог тренутка увео у Царство Небеско:
„Погинуо је нажалост у манастиру када је један зид пао на њега и на шест монаха. Деветсто осамдесете године се упокојио.“
Преподобни мученик Кипријан Нови
Говорећи о овом великом светитељу, свештеник Ковљен објашњава његов пут након смрти родитеља:
„Преподобни мученик Кипријан Нови рођен у Епиру. По смрти родитеља оде на Свету гору и предаде се подвигу и замонаши се.“
Ипак, Кипријан је у себи носио једну снажну унутрашњу тежњу за мучеништвом, коју отац Ђорђе овако описује:
„Мучила га је помисао да не може никако другачије да спасе своју душу већ само да страда за Христа. Тада оде у Солун и јавно изобличи исламску веру,
а они га само претукоше и отпустише.“
Његова љубав према Господу и жеља за страдањем за истину нису се ту зауставиле, већ су га одвеле у саму престоницу:
„Није био задовољан својим мукама и тада оде у Цариград и опет стаде пред пашу и исповеди Христа и изобличи исламску веру. Предадоше га џелату и овај му одсече главу 1679. године.“
Преподобни Лампад: Пустињак и молитвеник
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на живот преподобног Лампада, који је од својих најранијих дана свој живот у потпуности посветио Господу кроз
строги аскетизам и усамљеност:
„Преподобни Лампад заволевши Христа од детињства предаде се подвигу у пустињи близу Иринопоља. До смрти проведе у посту и молитви и очишћен
престави се Господу у десетом веку.“