Данас, 5. јула по новом календару (односно 22. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог свештеномученика Јевсевија, епископа самосатског, и Светих мученика Зинона и Зине, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети свештеномученик Јевсевије: Војник Христов у време гоњења
Свети свештеномученик Јевсевије заузима значајно место у историји Цркве као непоколебљиви бранитељ православља. Отац Ђорђе истиче његову улогу у борби против кривоверја и подсећа на његов огроман утицај:
„Свети свештеномученик Јевсевије, епископ самосатски, велики изобличитељ Аријеве јереси… На његово настајање и предлог за патријарха антиохијског на престо дође Свети Мелетије”.
Његов живот био је испуњен великим искушењима, поготову због истине коју је неустрашиво сведочио током владавине цара Јулијана Одступника. Свештеник Ковљен посебно наглашава његову пожртвованост, сналажљивост и храброст у тим тешким временима:
„Аријанци брзо изгнаше овог Мелетија и у време цара Јулијана Одступника, кад беше гоњење, Јевсевије скиде свештеничко одело, обуче се у војничко одело и пође у крајеве Сирије, Феникије и Палестине да обилази гоњене цркве, да утврђује у вери православне и да их теши”.
Одбрана Православља и мученичка смрт
Након што су прошла најгора гоњења, Свети Јевсевије је наставио своју мисију очувања чистоте вере и сазивања црквених сабора.
„По смрти Јулијана Одступника, Јевсевије саветова епископа Мелетија да сазову један сабор у Антиохији на којем ће поново осудити Аријеву јерес. Тако и учинише, 21 епископ учествова на овом сабору и поново осудише Арија и његову јерес”.
Ипак, непријатељи вере нису мировали. Након што су Свети Јевсевије и Мелетије много пострадали и били изгнани од стране цара Валента, тек по зацарењу цара Грацијана враћени су из прогонства, а Свети Јевсевије се вратио на самосатску епархију. Међутим, ускоро га је сустигла мученичка смрт. Отац Ђорђе детаљно описује његов крај:
„Касније неки јеретик, злобник из љубоморе, бациће рамиду са крова на главу Светога Јевсевија и удари га. Од последица задобијених од овог ударца премину Јевсевије 379. године”.
Свети мученици Зинон и Зина: Пример оданости и љубави
На крају свог обраћања, свештеник се осврнуо на Свете мученике Зинона и Зину, који се у православном свету поштују као ненадмашан пример чврсте вере и нераскидиве хришћанске љубави.
„Зинон беше официр у војсци у граду Филаделфији арапској. Зина му беше слуга”.
Њихово заједничко страдање почело је када је Зинон ухваћен због своје вере. Отац Ђорђе подсећа на дирљиву оданост слуге Зине према свом господару, која их је обојицу одвела у Царство Небеско:
„Када ухватише Зинона и бацише у тамницу, Зина је долазио да га обилази, да га укрепљује, да му доноси храну. Сазнавши то мучитељи и њега затворише и касније беху мучени и у огањ бачени, пострадаше у време цара Максимијана”.