Данас, 1. јула по новом календару (односно 18. јуна по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије: Светог мученика Леонтија и његове састрадалнике Ипатија и Теодула, као и Преподобног Леонтија Прозорљивог. О овим дивним светитељима, њиховом херојском страдању за Христа и монашком подвигу, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученик Леонтије: Војвода који је изабрао Небеског Цара
Свети мученик Леонтије био је војвода у римској војсци, али је његова права снага лежала у вери. Отац Ђорђе истиче да је Леонтије био пример човека који је, упркос високом положају, тражио истину која превазилази овоземаљску власт:
„Свети мученик Леонтије био је родом из Грчке, човек великог ума и разума, пун мудрости и животног искуства. Као војвода у римској војсци, беше чувен по својој храбрости, али је изнад свега ценио веру у јединог истинитог Бога – Господа Христа, коме је служио целомудреним животом и милосрђем према ништима. Он није био само ратник, већ и заштитник убогих, збрињавајући путнике и хранећи гладне, чиме је украшавао себе добрим делима и припремао се за победнички венац.“
Судбина је Леонтија повезала са Ипатијем и Теодулом, који су првобитно дошли са задатком да га ухапсе по наређењу суровог игемона Адријана, човека бездушног и вичног сваком злу. Отац Ђорђе наглашава како је Божија промисао претворила гонитеље у верне следбенике:
„Када су Ипатије и Теодул дошли да га ухапсе, управо је тај сусрет био преломни тренутак. Након што се трибун Ипатије тешко разболео и доживео виђење светог анђела, који га је упутио да призове Бога Леонтијевог, дошло је до чудесног исцељења. Када су схватили ко је заправо Леонтије, они нису извршили Адријаново наређење, већ су припали к ногама светитељу, молећи га да их избави од идолопоклоничког безбожја. Леонтије их је поучио и крстио, чиме су они постали непобедиви војници Христови.“
Међутим, злоба игемона Адријана није знала за границе. Отац Ђорђе објашњава да је њихово страдање било неизбежно, али и да је оно постало сведочанство које превазилази време:
„Мучитељ Адријан није могао да поднесе њихову верност Христу. Када је видео да их не може сломити ни обећањима о почастима, ни суровим мучењима, наредио је погубљење Ипатија и Теодула. Они су са радошћу прихватили смрт, певајући псалме и предајући душе своје у руке Божије. Леонтије је, након што је гледао страдање својих пријатеља, био подвргнут најстрашнијим мукама, али је његов дух остао непобедив. Смрт коју су претрпели није била крај, већ коначна победа живота и радовање, јер се сада радују заједно са анђелским чиновима.“
Преподобни Леонтије Прозорљиви: Тиховање као пут ка Богу
У наставку разговора, отац Ђорђе се осврнуо на личност Преподобног Леонтија Прозорљивог, истичући контраст између бурног страдања мученика и мирног, али ништа мање снажног, монашког подвига.
„Преподобни Леонтије Прозорљиви, пореклом Грк са Пелопонеза, уписао се у историју Цркве својим подвигом у манастиру Дионисијату. Шест деценија је провео у манастиру у непрестаном молитвеном тиховању. Када је једном ушао у ту светињу, није га напуштао до самог краја земаљског живота. Био је то човек који је био удостојен чудесног дара прозорљивости, јер је очистивши своје срце, постао обиталиште Духа Светога. Преставио се у Господу 1605. године након 85 година овоземаљског путовања, а братија га је са почастима испратила на вечни починак, сведочећи о његовој светости.“
На крају, отац Ђорђе закључује да нам примери ових угодника Божијих, било да је реч о мученичкој крви или монашком зноју, указују на један исти циљ – непрестану љубав према Христу, која осмишљава људско постојање и води ка вечном животу.