Данас, 23. марта по новом календару (односно 10. марта по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на Свете мученике Кодрата Коринтског и Кодрата Никомидијског, као и на Преподобну Анастасију. О житијима ових светитеља и њиховој непоколебљивој вери за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.,
Фото: Нова Пазова Уживо
Свети Кодрат Коринтски: Од шуме до мучеништва
Свети Кодрат Коринтски имао је несвакидашње детињство које га је припремило за касније подвиге. Отац Ђорђе подсећа на његов пут:
„Свети мученик Кодрат Коринтски одрастао је у шуми. Са 12 година сиђе у град где га прими једна породица и дају га на науке“.
Његова вера је стављена на најтеже искушење током прогона хришћана. Како наводи свештеник:
„Када наста гоњење под царем Декијем, пострада и сам Кодрат са својим друговима 250. године“.
Свети Кодрат Никомидијски: Потајни хришћанин великог срца
Други светитељ кога данас помињемо, Кодрат Никомидијски, показао је изузетну милост према заточеним хришћанима пре него што је и сам поднео жртву.
„Свети Кодрат Никомидијски… као потајни хришћанин подмићиваше стражаре да га пусте у тамнице где он видаше ране многим мученицима и креплаше их да остану у вери“, објаснио је отац Ђорђе.
Његова племенитост га је на крају одвела у отворено исповедање вере:
„И сам касније изјави да је хришћанин и пострада са својим друговима“.
Преподобна Анастасија: Из царског двора у тесну келију
На крају свог обраћања, свештеник Ковљен се осврнуо на пример Преподобне Анастасије, која је сјај царског двора заменила за тишину манастира.
„Преподобна Анастасија најпре беше дворкиња на двору цара Јустинијана, али… она се повуче у један манастир и у посту и молитви подвизаваше се много“.
Њена тежња за духовним усавршавањем водила ју је ка све строжим подвизима. Како истиче отац Ђорђе:
„Тада изабра једну тесну келију да њен подвиг буде још већи. Упокоји се у молитви 563. године“.
Ови примери нас подсећају да пут вере, било кроз мучеништво или кроз молитвено самовање, увек захтева чисто срце и непоколебљиву вољу.