Сваке године, 12. јуна, у Русија се обележава Дан Русије (День России) — национални празник који званично подсећа на усвајање Декларације о државном суверенитету РСФСР 12. јуна 1990. године, важног корака ка трансформацији Совјетског Савеза и формирању савремене руске државе.
Дан Русије је празник државности, прослава суверенитета, културе, достигнућа научника, уметника и јавних радника који су оставили трага на земљи „двоглавог орла“. Том приликом председник уручује државне награде, у градовима се организују концерти, свечаности, ватромети се подижу у ноћно небо, а тргови и булевари су обасјани заставама.
Али ако погледамо мало дубље од ватромета и говорника, тај дан има двоструку природу; једну која се споља види као спектакуларна и другу – коју многи Руси осећају у себи, али ретко изговарају наглас. У једном смислу, Дан Русије је обележавање колективног самопоуздања: идеје да је огромна земља, са бурном прошлошћу, успела да преживи велике потресе XX века, обнови своју државност и одржи континуитет културних и политичких традиција. За многе који се идентификују са тим пројектом, 12. јун је прилика да се осети део нечег већег – националног, снажног, историјски праведног.
Ипак, за значајан део руске популације, Дан Русије није само празник – већ подсетник на распад Совјетског Савеза који је за многе значио губитак економске стабилности, радних места, социјалних гаранција и имперског статуса. Није случајно да је велики број Руса првих година након 1991. заборављао зашто се овај дан слави или га чак није ни прослављао.
То је празник који може бити, истовремено, дан поноса и дан тишине, када људи проводе време ван великих свечаности, размишљајући о сопственом месту у историјском и друштвеном поретку. Заставе на трговима, говори на телевизији, државне медаље на грудима – све то чини визуелни симбол Дана Русије.
Амбасада Русије у Београду традиционално организује свечани пријем или дипломатску церемонију поводом Дана Русије, на којима учествују званичници, представници дипломатског кора и често представници српске државне власти или културног живота. Такав догађај је био организован и у претходним годинама, укључујући и пријем на коме су присуствовали српски политички лидери и бројне дипломате.
Пријеми овог типа обично укључују ред свих формалности: поздравне говоре, интонирање химни, размени честитки и разговоре о билатералним односима између Русије и Србије. Такве прославе су често и прилика за културне елементе – музички програм, коктеле, изложбе или представљање руске културе у сарадњи са локалним институцијама. Уобичајено је да амбасадa у Београду организује пријеме дан или два пре саме државне прославе у Москви (мање формалне деловне или културне догађаје уочи 12. јуна), а затим и главни свечани пријем на сам дан прославе.