Ујутру 8. октобра 1856. године на реци код Кантона није изгледало као да ће се догодити нешто што ће променити историју Кине. Био је ту један мали једрењак необичног типа, Arrow, кинески изграђен и кинески поседован, са кинеском посадом и младим ирским капетаном Томасом Кенедијем. Брод је пловио под британском заштитом захваљујући регистрацији у Хонгконгу, што је већ само по себи била прилично необична комбинација. Да је неко тада покушао да га укратко опише, морао би да каже да је то кинески брод који је, под одређеним условима, могао да се представља као британски.
Проблем је био у томе што је та регистрација већ истекла. Arrow је била регистрована 27. септембра 1855, а право које јој је омогућавало да користи британску заставу истекло је 27. септембра 1856. Тринаест дана касније, 8. октобра, кинеска водена патрола укрцала се на брод у близини Кантона, јер је добила информацију да се на њему налазе људи повезани са пиратеријом. Заробљено је дванаест чланова кинеске посаде. На броду су остала још двојица људи.
До овог тренутка прича би могла да остане локална полицијска ствар. Кинеске власти су сумњале да се на броду налазе пирати. Брод је имао кинеског власника и кинеску посаду. Његова британска регистрација више није важила. Са становишта кинеских власти, није било нарочито очигледно зашто би брод требало третирати као британски.
Онда се у причу укључио Хари Паркс, британски конзул у Кантону.
Паркс није овај догађај видео као обичну полицијску интервенцију. По његовој верзији, кинески службеници су скинули британску заставу са Arrow-а, што је представљало увреду британској застави и повреду уговорних права Британије. Захтевао је да дванаесторица ухапшених буду враћена и да кинеске власти упуте извињење, уз гаранцију да се нешто слично више неће поновити.
Кинески комесар Је Мингчен имао је нешто другачију верзију. Тврдио је да Arrow није била британски брод у смислу у којем је Паркс то представљао, а постојао је и спор око саме заставе: Паркс је тврдио да је била истакнута, док су кинеске власти порицале да је у тренутку укрцавања уопште била на јарболу. Каснија истраживања архивске грађе показала су колико је цео случај био правно запетљан. Питања су се низала једно за другим: да ли је застава била истакнута, да ли је Arrow уопште имала право да је истиче, да ли је регистрација била важећа, да ли је кинеска полиција прекршила уговор и, на крају, да ли је цео случај уопште био довољан разлог за рат.
Уместо да се ствар заврши разговором о пиратерији, започела је дипломатска борба око заставе. Је Мингчен је пристао да врати ухапшене морнаре, али није прихватио британски захтев за извињење. Британска страна је у томе видела недовољно поштовање својих права. Паркс је, по налогу гувернера Хонгконга Џона Бауринга, затражио писмено извињење и уверење да ће британска застава убудуће бити поштована. Рок је постављен. Ако захтев не буде испуњен, британска страна ће предузети мере.
У овом тренутку Arrow је већ почела да нестаје из сопствене приче. Више није било толико важно шта се тачно догодило на њеној палуби. Важно је било шта ће Британија из тог догађаја извући.
То није била случајност. Британски односи са Кином већ су били затегнути. Први опијумски рат завршен је 1842. године, а Британија је желела нове трговачке уступке, већи приступ кинеском тржишту и шире дипломатске привилегије. Према историчару Џ. Ј. Вонгу, инцидент са Arrow-ом био је непосредни повод, али се његов значај не може одвојити од ширег британског економског ширења. Мали дипломатски спор пружио је прилику да се далеко већи захтеви представе као питање принципа.
У Лондону је чак уследила политичка расправа о томе да ли је рат уопште оправдан. У Дому лордова правници су месецима расправљали о застави, регистрацији, уговорним обавезама, поступцима Паркса и Бауринга и самом праву да се због целог случаја употреби сила. То је необичан призор: Британска империја је већ била на путу ка војном сукобу, док су највиши правни ауторитети још увек покушавали да утврде шта се, правно гледано, уопште догодило са једним малим бродом.
На крају је оружје проговорило пре него што је правна расправа добила задовољавајући одговор. Британска флота је напала утврђења која су бранила прилаз Кантону, а сукоб је прерастао у Други опијумски рат, у који се убрзо укључила и Француска. Рат ће трајати до 1860. године и завршити се новим, за Кину веома неповољним уступцима.
Arrow је, у међувремену, постала готово споредни лик у сопственој историји. Није била велики ратни брод. Није превозила војску. Није била симбол неке велике битке. Била је један мали трговачки једрењак са дванаест ухапшених морнара, спорним правом на британску заставу и регистрацијом која је истекла тринаест дана пре инцидента.
Најнеобичнији део приче ипак долази када покушамо да раздвојимо чињеницу од дипломатског значења. Чак и ако прихватимо британску верзију да је застава била скинута, остаје питање да ли је Arrow уопште имала право да је носи. Британски гувернер Бауринг је већ 13. октобра признао у преписци да је, после истека дозволе, брод правно остао без британске заштите. Историчар Вонг иде још даље и на основу архивске грађе закључује да Arrow није имала право да вијори британску заставу ни у тренутку који је претходио инциденту. Другим речима, једна од најозбиљнијих британских дипломатских криза у Кини почела је око заставе чији је правни статус био, најблаже речено, климав.
Овде видимо нешто много важније од саме приче о једном броду. Империје ретко користе силу само због једног догађаја. Понекад им је потребан догађај који може да се претвори у аргумент. Arrow је тај аргумент понудила у савршеном тренутку: довољно мала да делује као конкретан случај, довољно спорна да око ње може да се води бескрајна правна расправа и довољно погодна да се њено име претвори у питање националне части.
Убрзо је једна кинеска посада постала дипломатски проблем, дипломатски проблем постао је питање заставе, питање заставе постало је питање уговорних права, а питање уговорних права постало је оправдање за употребу британске војне силе.
И тако је један брод, чија је британска регистрација већ била истекла, остао упамћен као Arrow — име које ће се појављивати у историји једног рата много дуже него што је његова дозвола за британску заставу икада била важећа.