Малолетници на штанду „Студенти побеђују“, беџеви са политичким порукама и дељење промотивног материјала грађанима! У Инђији је поднета кривична пријава због сумње на укључивање деце у политичке активности, а сличне ситуације и раније су изазивале реакције јавности широм Србије. Да ли је реч о појединачним случајевима или о обрасцу политичког деловања који захтева озбиљну проверу?
Оно што се 17. октобра догодило у Инђији поново је отворило питање граница политичке борбе и одговорности оних који организују политичке активности.
Према објављеним информацијама, малолетна деца су у периоду од 10 до 12 часова била присутна на штанду под називом „Студенти побеђују“, носила беџеве са политичким порукама и делила промотивни материјал грађанима.
Поводом овог догађаја, Општински одбор Српске напредне странке у Инђији поднео је кривичну пријаву и затражио да надлежни органи испитају све околности и утврде да ли постоје елементи кривичне или друге правне одговорности.

Али питање које се намеће далеко је озбиљније од једног штанда и једне политичке акције: зашто се деца налазе у активностима којима се промовишу политичке поруке одраслих?
Ако блокадери верују у своје идеје, ако сматрају да имају подршку грађана и ако желе да представе своју визију Србије, зашто им за то требају малолетници? Зашто одрасли не стану сами иза својих порука, не преузму одговорност за своје поступке и не воде политичку борбу сопственим аргументима?
Деца нису политички реквизити. Нису средство за привлачење пажње, поправљање имиџа нити освајање политичких поена.
НИЈЕ ПРВИ ПУТ: СЛИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ И У ДРУГИМ ДЕЛОВИМА СРБИЈЕ
Случај из Инђије не може се посматрати изван шире расправе која се већ водила у Србији о присуству малолетника на политичким скуповима и блокадама.
И раније су се у јавности појављивали снимци, фотографије и тврдње о учешћу деце у активностима повезаним са блокадерским покретом. Због тога се намеће питање да ли је реч о појединачним одлукама или о пракси која се понавља на различитим локацијама.
Пример из Ниша:
Када се сличне ситуације понављају, јавност има право да тражи одговоре. Ко организује овакве активности? Ко одлучује о учешћу малолетника? Да ли постоји заједнички план и ко сноси одговорност за начин на који се политичке поруке представљају грађанима?
Ако се сличан образац заиста понавља на више места, онда је неопходно испитати да ли иза тих поступака постоји координација.
Само понављање сличних ситуација није доказ да постоји централизована акција, али јесте разлог да се околности провере и да организатори пруже јасна објашњења. Озбиљна питања о заштити деце не смеју се одбацивати као обичан политички обрачун.
ВЕЛИКЕ ПАРОЛЕ О БУДУЋНОСТИ, А ДЕЦА У ПОЛИТИЧКОЈ КАМПАЊИ
Блокадери често говоре о будућности, променама и правима грађана. Али будућност се не брани тако што се најмлађи увлаче у активности чија је сврха политичка промоција одраслих.
Деца имају право да одрастају без притисака политичких сукоба. Не треба да буду средство за слање порука, привлачење симпатија пролазника или стварање повољније слике о било ком политичком покрету.
Ако организатори сматрају да је њихово поступање било оправдано, треба да објасне зашто су деца учествовала, ко је донео такву одлуку и како је обезбеђено да њихов најбољи интерес буде на првом месту.
Није довољно прогласити себе борцем за боље друштво. То се мора показати и поступцима, посебно када су у питању они који не би смели да сносе последице политичких амбиција одраслих.
Када се говори у име будућности, а истовремено се отвара питање зашто су деца укључена у политичке активности, онда су објашњења неопходна.
КРИВИЧНА ПРИЈАВА ЈЕ ПОДНЕТА