Када желимо да кажемо како нас неко потпуно игнорише, често кажемо да смо „причали зиду“ или „букви“. Навикли смо да свет флоре посматрамо као глуву кулису нашег бучног живота. Биљке немају уши, немају бубне опне, па самим тим – логично је – живе у апсолутној тишини.
Међутим, модерна ботаника је доказала да је ово једна од највећих заблуда човечанства. Биљке и те како чују. Оне немају уши, али читаво њихово тело функционише као један велики, изузетно осетљив акустични сензор који детектује и најфиније звучне таласе и вибрације. И што је најзанимљивије, те информације користе за озбиљне преваре и стратешко преживљавање.
Цвет који „упали микрофон“ кад стигне гост
Замислите да седите у соби и неко позове ваш број телефона, а ви у том тренутку подигнете проценат шећера у својој кафи. Звучи апсурдно, али управо то ради једна прелепа биљка под називом жути ноћурак (Oenothera drummondii).
Научници са Универзитета у Тел Авиву спровели су фасцинантан експеримент. Пуштали су цветовима ноћурка четири врсте звукова: тишину, зујање пчела на високој фреквенцији, зујање на ниској фреквенцији и компјутерски генерисан чист звук.
Резултат је шокирао научну заједницу. Када су пустили снимак зујања пчелињих крила, цвет је одреаговао у року од невероватна три минута! Његове латице су почеле да функционишу као минијатурни сателитски тањири, вибрирајући на истој фреквенцији као пчелина крила. Као одговор на тај звук, биљка је моментално подигла концентрацију шећера у свом нектару за читавих 20%.
Зашто је ово савршена превара? Производња слатког нектара захтева огромну енергију. Да биљка држи нектар слатким по цео дан, то би за њу био економски колапс. Зато она „слуша“. Када чује да пчела стиже, она набрзину „заслади пиће“ да би привукла опрашивача, а када је тишина – штеди ресурсе. Чује, израчуна и превари.
Акустични радар у потрази за водом
Још невероватнији пример биљног слуха пронађен је испод земље, у вечитом мраку где су чула вида потпуно бескорисна. Научници су дуго веровали да корење биљака расте према влази једноставно тако што прати трагове воде у тлу (процес познат као хидротропизам). Међутим, шта се дешава када влаге у тлу уопште нема, а вода се налази затворена унутар пластичне или металне цеви?
Експеримент са биљком грашка показао је да корење непогрешиво почиње да расте у правцу водоводне цеви кроз коју тече вода, чак и ако је та цев потпуно сува споља и не пропушта ни једну једину капљицу влаге у околну земљу!
Како је то могуће? Корење грашка је буквално „чуло“ звук трења и шума који вода прави док тече кроз унутрашњост цеви. За њега је тај суптилни акустични сигнал био мапа блага. Биљка је употребила свој звучни радар да лоцира скривени извор, спремна да својим снажним корењем временом пробије цев и дође до спасоносне течности.
Да слух биљака није само „мирољубиви алат“ за исхрану, показују и истраживања о одбрани од предатора. Када гусеница почне да жваће лист биљке Arabidopsis thaliana (обична угарске трава), она производи специфичан звук крцкања. Научници су снимили тај звук и пустили га потпуно здравој биљци на којој није било инсеката. Чувши звук сопственог једења, биљка је одмах активирала свој хемијски одбрамбени систем, преплавивши своје лишће токсичним и горким материјама како би постала неукусна пре него што гусеница уопште стигне до ње. Занимљиво је да на звукове ветра или друге природне шуmove на истој јачини није реаговала — она тачно разликује звук опасности од шума околине.