Данас је четвртак, 29. октобар,302. дан 2026. До краја године има 63 дана.
1321. – Умро је српски краљ Милутин, који је Србију учинио најмоћнијом државом на Југоистоку Европе, што је његовом унуку Душану омогућило да настави експанзију и створи српско царство.
На Сабору у Дежеву 1282. престо му је на основу споразума, уступио старији брат Драгутин, који је надаље управљао северним делом земље.Освојио је знатан део византијске територије и потом пренео престоницу
у Скопље. Непријатељства с Византијом обуставио је 1299. када се оженио византијском принцезом Симонидом. Богати рудници сребрадоносили су му обилна средства, што је, између осталог, омогућило
и велику градитељску активност широм Србије (Грачаница, Студеница,Бањска, Нагоричино и др). По предању подигао је 40 храмова,између осталих, по један у Барију (Италија) и Јерусалиму.
1507. – Рођен је шпански војсковођа Фернандо Алварес де Толедо Алба који је као намесник Низоземске (Холандија) терором изазвао 1565. рат за ослобођење, окончан 1581. отцепљењем од
Шпаније. Освојио је 1581. Португал и припојио га поседима шпанскекруне.
1811. – Рођен је француски социјалиста-утописта Жан Жозеф Шарл Луј Блан, који је тврдио да социјалистичко друштво може бити створено мирним путем, државном интервенцијом, оснивањем
„задружних радионица“ и земљорадничких комуна. Дела: „Организацијарада“, „Историја десет година, 1830-1840.“, „Историја Француске
револуције“.
1814. – Први парни ратни брод „Фултон“ који је конструисао Роберт Фултон, испловио је из Њујоршке луке.
1888. – У Цариграду је потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „Канал треба да буде слободан и отворен за све трговачке и ратне бродове без обзира на заставу, како за време рата тако и у миру“. То је поштовано, осим у рату, кад је Канал затваран за непријатеље Велике Британије, тада „тутора“ Египта који је самоформално био саставни део Турске.
1889. – Умро је руски писац, књижевни критичар и естетичар Николај Гаврилович Чернишевски, који је створио сопствени естетички систем и снажно утицао на руску књижевност у 19. веку. Због пропагирања идеја сељачке револуције и утопијског социјализма прогнан је у Сибир. У дисертацији „Естетички однос уметности према стварности“ инсистирао је на друштвеној улози књижевности, не занемарујући притом анализу уметничких елемената књижевног дела. У роману „Шта да се ради“ је ватрено пропагирао социјалистичко-утопијске погледе на проблеме брака, породице, еманципације жене и друштвених идеала. Остала дела: „Огледи о Гогољевом периоду руске књижевности“, „Књижевно-критички чланци“, „Рус на рандевуу“.
1897. – Рођен је Јозеф Гебелс, министар пропаганде Трећег рајха, један од најближих сарадника Адолфа Хитлера. Докторирао је филологију у Хајделбергу 1921. Потом је радио као новинар. Члан нацисичке партије постао је раних двадесетих. Бавио се политиком у култури и медијима. Извршио је самоубиство у време пропасти нацистичке Немачке.
1910. – Рођен је енглески филозоф Џулс Алфред Ејер чија је књига „Језик, истина и логика“ својеврстан манифест логичког позитивизма. Остала дела: „Заснивање емпиријског знања“, „Проблем сазнања“, „Појам особе“.
1911. – Умро је Џозеф Пулицер, амерички новинар мађарског порекла, зачетник „жуте штампе“ из чије се фондације сваке године додељује „Пулицерова награда“ за новинарство, карикатуру, америчку историју, поезију, драму, роман и музику. Емигрирао је млад у САД, учествовао у Америчком грађанском рату и биран је у Конгрес. Био је власник листова „Врлд“ и „Ивнинг Врлд“ у Њујорку и „Пост-Диспеч“ у Сент Луису. На Колумбија универзитету основао је 1903. прву новинарску школу.
1918. – Хрватски сабор је после распада Аустроугарске у Првом светском рату прогласио отцепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Хабзбуршке монархије ради прикључења Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, што је пропраћено великом манифестацијом испред зграде Сабора у Загребу.
1923. – Турска је проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал Ататурк постао је први председник Републике Турске. Звање Ататурк – отац Турака, Кемал је добио од Скупштине Турске битно доцније 1930. Током владавине до смрти 1938. радикалним реформама из корена је изменио лик земље: завео је у Турској световни поредак, спровео је аграрну реформу, укинуо калифат, донео савремене законе, реформисао језик и правопис, забранио је ношење феса и орјенталне ношње.
1929. – Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио је почетак велике кризе америчке привреде током које су пале под стечај многе крупне банке и најмоћније компаније, а хиљаде ситних пословних људи дословно је остало без ичега. Било је то време честих самоубистава пословних људи и општег безнађа. Индустријска производња пала је у развијеним земљама на ниво спочетка века, а без посла је остало 26 милиона људи.
1936. године – У првом војном удару у арапском свету, генерал Бакр Сидки оборио је ирачку владу.
1950. године – Умро је шведски краљ Густав V, који је током владавине, од 1907. године до смрти, успешно очувао неутрални статус Шведске током оба светска рата.
1956. године – Искористивши француско-британски напад на Египат, израелска армија продрла је на Синај и брзо поразила слабе египатске снаге. Рат који су две западне земље покренуле ради заштите политичких и економских интереса на Суецком каналу завршен је почетком новембра, после интервенције УН и оштрих упозорења Совјетског Савеза и САД.
1957. године – Диктатор Фулхенсио Батиста суспендовао је кубански устав.
1962. године – САД су, на захтев генералног секретара УН У Танта, обуставиле поморску блокаду Кубе. Блокада је уведена због постављања совјетског ракетног оружја на острву, чиме је изазвана Карипска криза. Она је окончана претходног дана споразумом америчког и совјетског лидера Џона Кенедија и Никите Хрушчова о повлачењу ракета и обустави блокаде.
1964. године – Уједињена Република Тангањика и Занзибар променила је назив у Танзанија.
1977. године – Умро је српски глумац Радомир-Раша Плаовић, један од најзначајнијих карактерних глумаца српског позоришта, који је између два светска рата утицао на развој театра у правцу модернијег израза. Био је редитељ и првак драме Народног позоришта у Београду. Бавио се и педагошким радом и написао више књига о глуми и режији, као и позоришни комад „Цар Давид“. Са Миланом Ђоковићем написао је и дела „Вода са планине“ и „Растанак на мосту“.
1996. године – У Бечу је одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и других уметничких дела које су аустријски и немачки нацисти током Другог светског рата отели од аустријских Јевреја. Приход је био намењен људима који су преживели Холокауст.
1998. године – Ветеран америчке астронаутике Џон Глен поново је полетео у космос у 77. години живота, спејс-шатлом „Дискавери“, 36 година после своје прве космичке мисије.
2002. године – Државни тужилац подигао је оптужницу због изборне преваре против председника Никарагве Енрикеа Боланоса и потпредседника Хосеа Риса. Био је то први случај у историји те централноамеричке земље да је кривично дело стављено на терет шефу државе током трајања његовог мандата.
2002. године – У пожару у петоспратном међународном трговинском центру у највећем вијетнамском граду Хо Ши Мину, некадашњем Сајгону, погинула је 61 особа.
2004. године – Председници држава или влада и министри спољних послова 25 земаља чланица Европске уније потписали су у Риму Устав ЕУ, који је требало да у року од две године ратификују све земље чланице.
2005. године – У три истовремене експлозије на пијацама у Њу Делхију погинуле су 62 особе, а више од 200 људи је повређено.
2006. године – Приликом пада нигеријског авиона са више од 114 путника и чланова посаде, који се срушио недуго после полетања са аеродрома у Абуџи, главном граду Нигерије, преживело је девет особа. Међу погинулима су били духовни лидер муслимана у тој земљи Мухамаду Макидо, султан северне државе Сокото, његов син, као и син бившег председника Нигерије Шехуа Шагарија, који је био на власти од 1979. до 1983. године.
2010. године – Преминуо је Војислав Кораћ, српски историчар архитектуре и члан САНУ. Студије архитектуре похађао је у Прагу, а потом у Београду. Предавао је историју архитектуре, а највише се бавио историјом уметности, византологијом, историјом српске средњовековне архитектуре и средњовековном археологијом. Био је председник Међуодељенског одбора САНУ за мултидисциплинарно проучавање споменика средњовековне архитектуре. Од 1997. године водио је Хиландарски одбор САНУ и уређивао Хиландарски зборник.
2013. године – Преминуо је адвокат Срђа Поповић, изданак угледне адвокатске породице, који је наставио породичну традицију и изузетно успешно се посветио адвокатури. Међународно је постао познат седамдесетих година 20. века, захваљујући вештом заступању оптужених у политичким процесима. Бранио је тадашње дисиденте, али и разне контроверзне личности. Године 1989. покренуо је недељник „Време“.
2013. године – Отворен је железнички тунел испод Босфорског мореуза, прва подводна веза између два континента. Тунел је дугачак 13,6 километара, од чега се 1,4 километра налази испод Босфора. Грађевински подухват, у Анкари назван „пројекат века“, повезује европску и азијску страну Истанбула, а коштао је око три милијарде евра.
2015. године – Преминуо је кошаркашки тренер Ранко Жеравица. Под његовим вођством репрезентација Југославије освојила је Светско првенство 1970. године у Љубљани и Олимпијске игре у Москви 1980. године, као и сребрне медаље на Олимпијским играма 1968. у Мексику, Светском првенству 1967. у Уругвају и првенствима Европе у Италији 1969. и Немачкој 1971. године.
2018. године – Авион „Боинг 737“ индонежанске компаније „Лајон ер“ (Lion Air) срушио се у море 13 минута након полетања из Џакарте. Нико од 189 особа које су се налазиле у летелици, међу којима је било и осам чланова посаде, није преживео.
2020. године – У Ници, на југу Француске, три особе су убијене ножем испред локалне катедрале, при чему је једној жени одрубљена глава. Нападач, пореклом из Туниса, очигледно мотивисан исламским екстремизмом, током напада је узвикивао „Алаху Акбар“.
2022. године – У две експлозије аутомобила-бомби код Министарства просвете у Могадишу, у Сомалији, погинуло је најмање стотину људи. После прве експлозије уз зид зграде министарства, друга је уследила неколико минута касније, управо пошто су пристигла возила хитне помоћи и већи број људи се окупио на месту напада. Одмах је осумњичена група Ал Шабаб, терористичка псеудоисламска организација блиска Ал Каиди.
2022. године – У стампеду током манифестације поводом Дана вештица у Сеулу, у Јужној Кореји, погинуло је 159 особа, а 197 је повређено. Била је то највећа трагедија у Јужној Кореји од 2014. године, када су 304 особе страдале приликом потонућа трајекта.
2024. године – Разорне поплаве погодиле су југоисток Шпаније услед незапамћених падавина. Уследили су клизишта, одрони и бујичне поплаве. Највише је страдао регион Валенсије, где су се улице под налетом воде претвориле у велике одводне канале испуњене различитим отпадом. Погинуло је 231 лице, а троје људи води се као нестало. Возила, објекти и инфраструктура су разорени, а материјална штета процењена је на око 3,5 милијарди евра. Олуја је првобитно погодила Андалузију, где је у граду Ехидо олујни ветар са градом разбио стотине ветробранских стакала на аутомобилима, док су улице биле поплављене. Невреме је најразорније последице оставило северније, у области Валенсије.