Субота, 24. октобар 2026. 03:12

Субота, 24.10.2026. 03:12

Грејање на климу може скупо да вас кошта: Због једне навике рачун за струју расте као луд

Грејање на климу може скупо да вас кошта: Због једне навике рачун за струју расте као луд

Foto: Pixabay

Подели:

Чим температуре падну, многи посежу за даљинским управљачем, укључују климу на грејање и подешавају је на 25 или 26 степени, у нади да ће стан што пре да се загреје. Међутим, управо таква навика може да доведе до непотребне потрошње струје, а да притом просторија не постане топла онолико брзо колико очекују.

Грејање на климу може да буде један од економичнијих начина загревања дома, нарочито када се користи инвертер уређај. Ипак, колико ће оно заиста да кошта зависи од више фактора, међу којима су спољна температура, изолација стана, карактеристике уређаја и начин на који га користимо.

На колико степени треба да подесите климу?

Када се клима користи за грејање, температура од око 20 до 22 степена Целзијуса углавном представља разуман почетни избор за удобност и контролу потрошње. Није неопходно да је подесите на 26 степени само зато што је напољу хладно. Подешена температура не одређује директно колико ће ваздух брзо да излази из уређаја. Код инвертер клима уређаја компресор прилагођава свој рад потребама просторије, а постизање више задате температуре обично значи да уређај мора дуже да ради и да просторији преда више топлоте.

Другим речима, ако вам је у стану хладно, а желите температуру од 21 степен, нема много разлога да климу одмах подесите на 27 степени. Изаберите температуру која вам одговара и дозволите уређају да загреје простор. То не значи да ће сваки степен више аутоматски да донесе исти проценат већу потрошњу. Стварни трошкови зависе и од временских услова, топлотних губитака и ефикасности конкретног уређаја.

Још једна грешка: стално паљење и гашење климе

Када је реч о инвертер уређајима, често укључивање и искључивање није увек најекономичније решење. Ови уређаји могу да смање снагу када се просторија приближи задатој температури, уместо да непрестано раде пуним капацитетом. Због тога, ако сте код куће већи део дана, често је практичније да климу оставите да одржава пријатну температуру него да је гасите чим се соба загреје, а затим поново укључујете када постане хладно.

Ипак, то не значи да климу треба да оставите да непрекидно ради на истој температури без обзира на околности. Ако одлазите на дуже време, подешавање ниже температуре или искључивање уређаја може имати смисла. Најбољи избор зависи од тога колико дуго сте одсутни, колико се брзо просторија хлади и колико је ефикасна ваша клима.

Усмерите ваздух према поду

Још један детаљ који многи занемарују јесте смер дувања. Током грејања, препоручљиво је да усмерите ламеле тако да топао ваздух излази према доле, јер се загрејан ваздух природно подиже. Ако је струјање ваздуха усмерено само према плафону, може да се догоди да горњи део просторије буде топлији, док је у зони у којој седите и даље хладно. Правилно усмеравање ваздуха може да допринесе равномернијем загревању и бољем осећају топлоте.

Вентилатор је углавном добро да оставите на аутоматском режиму, осим ако упутство произвођача или распоред просторије не сугеришу другачије. Такође, не би требало да намештај, завесе или други предмети блокирају проток ваздуха из унутрашње јединице.

Филтери климе задржавају прашину и друге честице, али када се запрљају, могу да ограниче проток ваздуха. Због тога уређај не ради у оптималним условима, а одржавање задате температуре постаје теже. Редовно чишћење филтера, у складу са упутством произвођача, једна је од једноставнијих навика које могу да допринесу правилном раду климе. Пре почетка грејне сезоне треба да проверите и стање уређаја, а за детаљније чишћење и сервисирање да се обратите стручњаку када је то потребно.

Да ли је грејање на климу заиста јефтиније?

У многим случајевима јесте, посебно када је реч о квалитетним инвертер уређајима. За разлику од обичних електричних грејалица, које приближно један киловат-сат електричне енергије претварају у један киловат-сат топлоте, клима која ради као топлотна пумпа може да пренесе неколико пута више топлотне енергије него што потроши струје. Конкретан учинак зависи од модела и услова рада. 

Међутим, када напољу постане веома хладно, клима обично ради мање ефикасно, па потрошња може да порасте. На рачун за струју утиче и то да ли грејете једну просторију или читав стан, колико је објекат изолован и колико дуго уређај ради. Због тога не постоји једна универзална рачуница која важи за свако домаћинство. Иста клима неће нужно да троши једнако у добро изолованом стану и у кући кроз чије прозоре и зидове излази велика количина топлоте.

Најважније је да климу користите у складу са условима у свом дому: одаберите пријатну температуру, не подижите је непотребно високо, одржавајте филтере чистим и водите рачуна о изолацији. Мале промене у начину коришћења могу да помогну да вам буде топло, а да притом не трошите више струје него што је потребно.

Тагови: