У Прањанима се данас обележава, као сваке године, сећање на операцију Халијард, акцију спасавања америчких, односно савезничких ваздухопловаца оборених над Србијом током Другог светског рата, а процењује се да је спашено више од 500 њих.
У другој половини Другог светског рата, 1943. и 1944. године, бројни амерички ваздухопловци оборени су над Србијом.
Припадници покрета отпора, уз свестрану помоћ народа, збрињавали су, по потреби лечили, прикривали, оборене савезничке војнике.
Халијард је био савезничка операција спасавања ваздухопловаца, извлачења највећим делом Американаца, у виду ваздушног моста, које је немачка противваздушна одбрана оборила над окупираним територијама, а збринули припадници покрета генерала Драже Михаиловића, односно, званично, Југословенске војске у отаџбини.
Имајући у виду бројност оборених ваздухопловаца, у намери да извуку саборце који су се нашли иза непријатељских линија фронта, током јула 1944. Одељење за стратешке операције (Оффице оф Стратегиц Сервицес) Војске САД планира акцију спасавања.
У периоду од октобра 1943. до октобра 1944. године Петнаести ваздухопловни корпус САД извео је приближно 20.000 борбених летова преко простора окупиране Југославије.
Њихова главна мета био је Плоешти у Румунији, тада највећи природни извор нафте немачке ратне машинерије. Берлину је иначе проблем горива био животно питање па је услед неприступачности извора нафте започела индустријска производња горива, изузетно скупа. Приближно четвртину потрошње горива Немачка је у тој фази прокривала из Плоештија, где се налазила рафинерија Остро Романо.
Савезнички бомбардери, с пратњом, полазили су из база на југу Италије, највисе из Фође.
Притом, снаге Петнаестог ваздухопловног корпуса САД бомбардовале су осим Румуније циљеве на простору Немачке, Мађарске, Словачке, НДХ, Бугарске, окупиране Србије.
Најважнија мета био је свакако Плоешти, а то је подразумевало свакодневно прелетање окупиране Србије.
Гађани су важни објекти широм Србије, при чему је циљеве у познијој фази одређивао Главни штаб Србије НОВЈ, углавном сам Коча Поповић, који је јула 1944. доспео на чело Главног штаба за Србију.
У тој фази, Београд је бомбардован у осам наврата, Ниш неколико десетина пута. Више других места је такође тешко страдало, попут Лесковца или Ужица.
Ефикасност немачке противваздушне одбране била је притом завидна. Губици америчких ваздухопловаца били су чак 50 одсто, приближно половина летелица је оборена.
До августа 1944. изгубљено је тако 350 бомбардера.
Савезничке ваздухопловце оборене над Србијом прихватили су односно склањали и припадници снага генерала Михаиловића, званично ЈВуО, иако је савезничка подршка отпору на тлу окупиране Југославије у то време увелико била опредељена ка покрету који је предводио Јосип Броз Тито, НОВЈ, док је Михаиловићев одбачен.
Генерал Нејтан Твининг, командант 15. Ваздухопловног корпуса САД устројио је посебну групу за спасавање оборених ваздухопловаца са територија под контролом Немачке, на чије чело је доведен пуковник Џорџ Краигер.
Пуковник Краигер обликовао је два одељења, једно за извлачење са простора који су контролисале снаге генерала Михаиловића, друго са простора које су контролисале трупе Јосипа Броза Тита.
За руководиоца групе за сарадњу са снагама генерала Драже Михаиловића постављен је поручник Џорџ Мусулин, српског порекла. Његова позиција подразумевала је руковођење АЦРУ 1 (Аир Цреw Ресцуе Унит) односно операцијом Халијард. Непосредни сарадници били су му наредник Мајк Рајачић и радио оператер Артур Џибилијан.
Ноћу 2. на 3. август 1944. тим Халијард мисије падобранима се спустио на тло окупиране Србије у Прањанима, у Михаиловићев штаб.
Приближно 250 савезничких ваздухопловаца налазило се тада размештено око Прањана, где су их збринуле снаге генерала Михаиловића, односно локално становништво. Био је то својеврсни центар за прихват оборенх савезничких ваздухопловаца.
Капетан Звонко Вучковић из Првог равногорског корпуса, лично близак генералу Михаиловићу, одређен је за организацију прихвата, смештаја, лечења оборених ваздухопловаца.
У Прањанима је такође устројена здравствена служба, импровизована болница, где су колико је било могуће лечени рањени односно повређени. Било је такође рањених у сукобима с немачким снагама на терену, у потрази за обореним савезницима.
Под Вучковићевим заповедништвом изграђена је импровизована писта, на Галовића пољу, како би евакуација била могућа, чиме је непосредно руководио капетан Никола Веркић.
На изградњи писте радиле су стотине мештана, при чему је неопходни материјал допреман воловским запрегама. Пре свега је било неопходно изравнати терен.
Радило се највећим делом ноћу, у нади да ће бити мање уочљиви.
Коначно, последњих дана марта Вучковић је известио Михаиловића да су радови на градњи писте приведени крају, иако су надаље трајале дораде.
Притом, писта у Прањанима није била једина коју су изградиле снаге генерала Михаиловића како би омогућиле слетање савезничких ваздухоплова. Исто је учињено и у Коцељеви, у Бољанићима, на Озрену код Добоја, одакле ће бити организоване мање евакуације.
Припадник Одељења за стратешке операције (ОСС) Ричард Кели закључио је да су 432 ваздухопловца САД и 80 ваздухопловаца других савезничких земаља спасени током операције Халијард.
Амерички историчар хрватског порекла, универзитетски професор Јозо Томашевић, тврдио је да је, према извештајима ОСС, 417 савезничких ваздухопловаца спасено залагањем снага под командом генерала Михаиловића.
По Томашевићу, од 417 ваздухопловаца извучених са простора који су контролисале снаге генерала Михаиловића, 343 су били Американци.
Он је исто тако разјаснио да је из Прањана евакуисано 237 лица 9/10 августа, потом још 210 лица 12, 15 и 18. августа. Из Коцељеве је 17. септембра евакуисано 20 особа. Из Бољанића је 1. новембра евакуисано 15 лица, а 27. децембра још 20.
Могућност да се тим путем извуку из окупиране земље искористи су тада и други, поједини политичари односно истакнуте личности па и обавештајци. Склањали су се како од немачких окупатора тако и од политичких противника који ће овадати Србијом и Југославијом пошто су дошли Совјети.
Примера ради, Из Прањана је тако евакуисан и Иван Попов, обавештајац, старији брат Душка Попова, за ког се верује да је био предложак Флемингу за Џејмса Бонда. Попови су иначе би изданци угледне породице банкара и велепоседника из Титела, Бачка.
На тај начин евакуисани су и Живко Топаловић, челник међуратне Социјалистичке партије, Адам Прибићевић, првак Самосталне демократске стране, Владимир Белајчић, судија, Иван Ковач професор, васпитач краља Петра ИИ, па и капетан Звонко Вучковић. Сам Михаиловић одбио је предлог да напусти земљу, како га је саветовао Ник Лалић, један од официра ОСС.
Председник САД Хари Труман, на предлог мајора Ричарда Фелмана, одликовао је, постхумно, генерала Михаиловића Легијом заслуга за допринос савезничкој победи током Другог светског рата, вероватно највише управо због спасавања америчких ваздухопловаца.
Признање је кћерки генерала Михаиловића, Гордани, која је иначе током Другог светског рата била припадница НОВЈ, уручено маја 2005. године.