Вековима су људи гледали у небо и питали се једно исто питање: да ли је човек створен само да гледа птице или ће једног дана моћи да им се придружи? Тај сан је припадао краљевима, научницима и проналазачима. Али када је човечанство коначно направило први корак ка освајању ваздуха, није послало хероја. Послало је овцу.
19. септембра 1783. године, у дворцу Версај, пред очима француског краља Луја XVI, краљице Марије Антоанете и окупљеног двора, одиграо се призор који је изгледао као мешавина научног експеримента и дворске представе.
Испред њих стајао је огроман балон од папира и тканине. Његови творци, браћа Жозеф-Мишел и Жак-Етјен Монтголфије, веровали су да су решили један од најстаријих људских снова – да се човек одвоји од земље. Али још нису били спремни да човека пошаљу у небо. Прво је требало проверити да ли се уопште може преживети тамо горе.
За тај задатак изабрали су необичну посаду. Овцу. Патка. Петла. Први путници у историји ваздухопловства нису имали храброст у људском смислу. Нису разумели славу, опасност или величину тренутка у којем учествују. Само су ушли у корпу причвршћену испод балона и постали прва жива бића која су се винула изнад земље.
У томе постоји нешто готово савршено апсурдно. Човек је хиљадама година сањао да освоји небо. А када је коначно направио машину која то може, послао је животиње да провере да ли је сан безбедан.
Балон браће Монтголфије узлетео је око три километра у висину и летео приближно осам минута пре него што се безбедно спустио. Када су се вратили на земљу, животиње су биле живе. Експеримент је успео. Небо је било освојиво.
Сам Луј XVI је наводно предложио да се за следећи лет искористе осуђеници, јер би њихов губитак био мање вредан од губитка угледних грађана. Али научници су желели другачији доказ. Желели су да покажу да је човек, а не само животиња, способан за такав подвиг.
Само два месеца касније, 21. новембра 1783. године, Жан-Франсоа Пилатр де Розије и Франсоа Лоран д’Арланд су постали први људи који су полетели балоном. Али пре њих је једна овца ушла у историју.
Овај необични избор био је део старе научне логике: када се испробава нешто непознато, прво се ризикује оно што се сматра мање вредним. Проблем је у томе што је историја касније показала нешто друго. Пионири нису увек они који доносе велике одлуке. Понекад су то они који се први нађу у корпи када сви остали још стоје на земљи.
Браћа Монтголфије нису тог дана само направила успешан експеримент. Отворили су врата ери у којој ће људи почети да освајају ваздух, а касније и свемир.
Више од два века касније, када се говори о историји летења, помињу се браћа Рајт, авиони, пилоти и астронаути. Ретко ко се сети овце, патке и петла који су први погледали свет са висине. Али можда је управо у томе лепота њихове приче.
Највећи људски снови понекад почињу на најнеочекиванији начин. Пре него што је човек освојио небо, морао је да пошаље неког другог да му покаже да је тамо горе безбедно.