Догађаји:
1509 — Око 10.000 људи (по процени) је погинуло у Истанбулу због јаког земљотреса који је постао познат као мали Судњи дан.
1526 — Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, ушао у небрањени Будим.
1721 — Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва.
1813 — У Рату из 1812. америчке снаге предвођене Оливером Хазардом Перијем су поразили Британце код језера Ири, код данашњег Пут ин Беја.
1906 — Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909.
1919 — Аустрија и Савезници су потписали мир из Сен Жермена, којим је Аустрија признала независност Пољске, Мађарске, Чехословачке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
1939 — Канада је објавила рат Немачкој. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије.
1942 — Краљевско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град.
1942 — У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу).
1943 — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.
1945 — Видкун Квислинг, шеф марионетске норвешке владе (1942—45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату.
1967 — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.
1976 — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „Даглас DC-9“ југословенске компаније Инекс Адрија северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона.
1981 — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава.
1989 — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида.
1994 — Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану.
Почео шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
1995 — Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бање Луке.
1995 — Почео егзодус српског становништва на простору Озрена и Возуће.
2000 — У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата.
2001 — Савет безбедности УН укинуо је ембарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову.
2002 — Швајцарска је после референдума, постала чланица Уједињене нације.
Рођења:
1839 — Чарлс Сандерс Перс, амерички филозоф и логичар, оснивач прагматизма. (прем. 1914)
1855 — Роберт Колдевај, немачки археолог. (прем. 1925)
1892 — Артур Комптон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1927). (прем. 1962)
1898 — Беси Лав, америчко-британска глумица. (прем. 1986)
1914 — Роберт Вајз, амерички редитељ, продуцент и монтажер. (прем. 2005)
1922 — Драга Јонаш, српска лекторка и спикерка. (прем. 2007)
1923 — Има Сумак, перуанска певачица. (прем. 2008)
1931 — Филип Бејкер Хол, амерички глумац. (прем. 2022)
1933 — Карл Лагерфелд, немачки модни креатор. (прем. 2019)
1933 — Драгослав Шиљак, српски инжењер, научник, професор и спортиста, члан Српске академије наука и уметности. (прем. 2025)
1934 — Дејан Чавић, српски глумац, преводилац и редитељ. (прем. 2025)
1950 — Џо Пери, амерички музичар, најпознатији као суоснивач и гитариста групе Aerosmith.
1954 — Дон Вилсон, амерички глумац и мајстор борилачких вештина.
1958 — Горан Шепа, српски музичар, најпознатији као оснивач и певач групе Кербер.
1959 — Бранко Видаковић, српски глумац.
1960 — Колин Ферт, енглески глумац.
1962 — Иван Феце Фирчи, српски музичар, најпознатији као бубњар група ЕКВ и Луна.
1963 — Вујадин Станојковић, југословенски и македонски фудбалер и фудбалски тренер.
1968 — Гај Ричи, енглески редитељ, продуцент и сценариста.
1971 — Братислав Мијалковић, српски фудбалер.
1972 — Дејан Петковић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
1974 — Мирко Филиповић, хрватски боксер.
1974 — Бен Валас, амерички кошаркаш.
1974 — Рајан Филипи, амерички глумац.
1976 — Густаво Киртен, бразилски тенисер.
1976 — Василис Лакис, грчки фудбалер.
1978 — Рамунас Шишкаускас, литвански кошаркаш и кошаркашки тренер.
1983 — Жереми Тулалан, француски фудбалер.
1992 — Арон Вајт, амерички кошаркаш.
1996 — Матео Гарсија, аргентински фудбалер.
1999 — Ивана Раца, српска кошаркашица.
Смрти:
685 — Константин IV, византијски цар (рођ. отприлике 650)
954 — Луј IV, француски краљ (рођ. 920)
1167 — Матилда од Енглеске, царица Светог римског царства и војвоткиња Нормандије
1382 — Лајош I Анжујски, хрватско-угарски краљ (рођ. 1326)
1833 — Штеван Сијарто, словеначки песник и учитељ у Мађарској (рођ. 1765/1775?)
1856 — Јеврем Обреновић, најмлађи брат Милоша Обреновића, дугогодишњи обор-кнез Шабачке нахије, мецена и један од најзнаменитијих Шапчана.
1898 — Елизабета Баварска, аустријска царица и мађарска краљица, жена Франца Јозефа.
1986 — Иван Стево Крајачић, југословенски револуционар и народни херој Југославије (рођ. 1906)
2017 — Ирена Мичијевић, српска позоришна, филмска и телевизијска глумица (рођ. 1972)