Данас, 10. септембра по новом календару (односно 28. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију преподобног Мојсеја Мурина, преподобног Саве Псковског и Крипецког, као и Сабору свих богоугодника печерских, за наш портал говорио је ђакон Стефан Јосиповић.
Преподобни Мојсеј Мурин
Преподобни Мојсеј Мурин заузима јединствено место у историји Цркве због свог невероватног животног преображаја. Ђакон Стефан истиче његово порекло и трновит пут од великог грешника до светитеља:
„Преподобни Мојсеј Мурин, етиопљанин родом и по занимању најпре разбојник и вођ разбојничке дружине, а потом покајник и велики подвижник. Као роб некога господара Мојсеј побегне и уврсти се у разбојнике. Због његове велике телесне снаге и безобзирности разбојници га изаберу за свога старешину.”
Како наш саговорник наглашава, тренутак просветљења и дубоког покајања потпуно је променио његов живот, након чега он одлучује да напусти стари пут погибли:
„Одједном наиђе на њега грижа савести и покајање за недела која беше починио. Остави дружину своју и ступи у неки манастир. Много се користио поукама светог Макарија, Арсенија и Исидора.”
Његов монашки живот био је испуњен тешким искушењима и великим трудом, посебно у борби против демонских сила којима се одупирао несагледивим подвизима:
„Доцније се повуче на безмолвије у једну келију где се сав преда труду, телесној молитви и бдењу и богомислију. Мучен демоном блуда, он се исповеди духовнику Исидору, и од њега доби савет да пости што више и да не једе до сита. Но кад и то не поможе, он по савету старца поче ноћу бдети и молити се стојећи, потом уобичаји да сву ноћ доноси воду старцима са удаљеног бунара. После шестогодишњег страшнога труда, најзад га свети Исидор чудотворно исцели од блудних помисли, маштања и снова навођених на њега од демона.”
Ђакон Јосиповић се посебно осврнуо на мученичку смрт овог великог светитеља, који је дубоку старост дочекао у свештеничком чину, али је до краја остао веран Христовим речима и спреман на страдање:
„У старости би рукоположен за свештеника. Основа свој манастир и имаше 75 ученика, и поживе у овом животу 75 година. Провиде своју смрт једнога дана, рече својим ученицима да беже јер ће ударити варвари на манастир. Када ученици њега зваху да бежи он рече да он треба да погине од насиља јер је и сам некад насиље чинио по речи: који се од ножа маче, од ножа ће погинути. Па оста са шест сабрата и варвари дођоше и исекоше их. Један од братије скривен у близини гледаше и виде седам светлих венаца како се спустише на седморицу мученика.”
Преподобни Сава Псковски и Крипецки
У наставку разговора, ђакон Стефан је говорио о великом чудотворцу српског порекла који је свој духовни мир пронашао у руским земљама, бежећи од овоземаљске славе.
„Преподобни Сава Псковски и Крипецки, пореклом Србин. Подвизавао се најпре у псковском манастиру Свете Богородице и био игуман у том манастиру. Но слављаху га, а он бегаше од славе човечије и удаљи се на обалу језера Крипец, где основа нову обитељ у име светог Јована Богослова.”
Иако је бежао од људи како би се у самоћи посветио молитви, благодат Божија која је почивала на њему привлачила је многе који су тражили утеху и исцељење. Отац Стефан о томе сведочи кроз један чудесан догађај:
„Ипак и ту се не може скрити од славе и знаменитости. Посетио га је и кнез Јарослав Псковски са женом. Сава не даде жени да уђе у манастир, него је благослови и помоли се Богу за њу ван манастира и исцели од неке болести. Упокоји се овај Божји светитељ 1495. године. Мошти његове бише и осташе чудотворне, од његових прејемника у Крипецу помиње се игуман Доситеј.”