31. августа 1870. у немачком Шлезвиг-Холштајну рођен је Џорџ Луис Ајзер, човек који ће 34 године касније извести један од најнеобичнијих наступа у историји Олимпијских игара.
На Играма у Сент Луису 1904. освојио је шест медаља у једном дану — три златне, две сребрне и једну бронзану.
А имао је дрвену леву ногу.
Од Немачке до Америке
Ајзер је у Америку стигао као четрнаестогодишњак. Касније се преселио у Сент Луис, где је радио као књиговођа у грађевинској компанији и постао члан гимнастичког клуба Concordia Turnverein.
У младости је у несрећи изгубио леву ногу, али је наставио да тренира.
Шест медаља за један дан
Његов наступ 28. октобра 1904. звучи готово невероватно и када се изузме сама протеза.
Освојио је злато на разбоју, прескоку и пењању уз конопац, сребро на коњу са хватаљкама и у једном од вишебоја, а бронзу на вратилу.
На разбоју је победио са 44 поена, само један поен испред Антона Хајде.
На конопцу високом 7,62 метра био је најбржи — требало му је седам секунди.
Олимпијске игре које нису личиле на данашње
И ту почиње занимљивији део приче.
Олимпијска гимнастика 1904. није била оно што данас подразумевамо под гимнастиком. Такмичари су се сусретали са дисциплинама које би данашњем гледаоцу изгледале необично: уз справе су постојали пењање уз конопац, трчање, скок удаљ и бацање кугле.
Ни сама организација Игара није личила на данашњи олимпијски спектакл.
Сент Луис је истовремено био домаћин огромне Светске изложбе, а спортска такмичења била су само један део читавог догађаја.
Такмичио се без посебне категорије
Зато је Ајзерова прича још занимљивија.
Он није наступао у систему који је био прилагођен спортистима са инвалидитетом. Није постојала Параолимпијада, нису постојале посебне категорије, а његова протеза није била нека савремена спортска технологија.
Ипак, изашао је на терен и такмичио се са осталима.
Његов резултат је био толико необичан да се Ајзер данас сматра првим познатим спортистом са инвалидитетом који је наступио на Олимпијским играма и првим освајачем олимпијске медаље са инвалидитетом.
На следећег спортисту са протезом на Олимпијским играма чекало се више од једног века — све до пливачице Натали ду Тоа на Играма у Пекингу 2008.
Није био само „човек са дрвеном ногом“
Ипак, постоји једна важна ствар коју његова легенда понекад потисне.
Ајзер није био само „човек са дрвеном ногом“. Био је озбиљан гимнастичар.
Члан клуба, такмичар и спортиста који је тренирао у дисциплини која је у то време била важан део физичке културе.
Његова протеза јесте оно што причу чини невероватном, али шест медаља су освојене зато што је умео да се такмичи.
У истој гимнастичкој конкуренцији такмичио се и Антон Хајде, који је такође освојио шест медаља, али пет златних.
Ајзер је, дакле, био међу најуспешнијим спортистима читавих Игара 1904. године.
Живот после Олимпијаде
После Олимпијаде није постао светска звезда у данашњем смислу те речи. Наставио је живот прилично далеко од спортске славе.
Умро је у Денверу 1919. године, са 48 година.
Његово име временом је готово нестало из шире јавности, све док необичност његовог олимпијског наступа није поново почела да привлачи пажњу.
Више од сто година касније
Данас, када спортске протезе могу бити направљене од композитних материјала, када постоје посебне дисциплине и врхунски центри за параспорт, лако је заборавити колико је другачији био свет у којем је Ајзер изашао на гимнастичко борилиште.
Његова прича зато није само прича о препреци коју је неко савладао.
Она је и мали подсетник да се историја спорта не састоји само од рекорда и великих имена.
Понекад је најзанимљивији спортиста онај за кога се, више од сто година касније, питамо:
како је уопште успео да то уради?