У биографији Хајнриха Корнелијуса Агрипе готово свака ставка делује као да припада различитој особи. Био је правник, лекар, војник, универзитетски предавач, дипломата и писац. Проучавао је теологију, бавио се астрологијом и алхемијом, писао о магији и истовремено упозоравао људе да не верују сваком знању које се представља као мудрост.
Данас би такав списак звучао као немогућа комбинација. На почетку XVI века то није било толико необично. Свет у којем је Агрипа живео још није строго раздвојио оно што данас називамо науком, филозофијом, религијом и мистиком. Образован човек није морао да бира само једну област. Напротив, очекивало се да покуша да разуме читав свет.
Агрипа је рођен 1486. године у Немачкој, у време великих промена. Ренесанса је враћала интересовање за античке текстове, штампарија је убрзавала ширење идеја, а европски интелектуалци покушавали су да повежу старо знање са новим открићима.
Он је ту могућност искористио до краја.
Образовао се као правник, али га право није ограничило. Бавио се медицином и радио као лекар. Као млад човек учествовао је у војним походима у служби цара Максимилијана I. Касније је држао предавања на универзитетима, радио као саветник и дипломата, а своје идеје претварао у књиге које су кружиле међу најобразованијим људима Европе.
Али иза слике ренесансног учењака постојао је и један много обичнији живот.
Агрипа није био усамљени мудрац затворен у библиотеци, како га касније често замишљају. Био је муж и отац. Женио се три пута и имао децу. Његов живот није био само низ расправа о тајнама природе и космоса, већ и стална борба за сигуран положај, приход и опстанак породице.
Знање само по себи није гарантовало успех. Агрипа је често мењао градове, тражио покровитеље и покушавао да пронађе место у свету у којем су образовани људи зависили од воље богатих породица, владара и црквених кругова.
Најпознатије дело написао је 1533. године – „Окултна филозофија“. У њему је покушао да повеже различите облике знања свог времена: филозофију, природу, симболе, астрологију и религијске идеје. Савременом читаоцу многи делови тог дела делују необично, али у XVI веку питање односа човека и космоса било је једно од великих интелектуалних питања.
Човек кога данас многи памте као алхемичара и окултисту написао је дело које је било жестока критика људске сујете и лажног знања. У књизи „О несигурности и таштини наука“ Агрипа напада бројне области којима су се учени људи његовог времена поносили. Критиковао је оне који само понављају туђе речи, оне који се лажно представљају као мудраци и системе који обећавају више него што могу да докажу.
Због тога је његов лик кроз историју остао двосмислен. За неке је био опасни окултиста. За друге један од најзанимљивијих умова ренесансе. У стварности, био је човек епохе која још није повукла јасну линију између онога што ће касније постати модерна наука и онога што ће бити одбачено као заблуда.
О њему су временом настале и легенде. Најпознатија је прича о великом црном псу за којег се тврдило да је био демонски пратилац. За то нема историјских доказа, али сама чињеница да је таква прича настала говори много о начину на који су људи његовог времена гледали на изузетно образоване појединце. Када је нечије знање деловало превелико, многи су радије тражили натприродно објашњење него да прихвате да човек може једноставно много да учи.
Агрипа је умро 1535. године, са око 49 година. Иза себе је оставио необичан траг: био је човек који је проучавао звезде, природу и скривене законе света, али и човек који је сумњао у људску способност да све то заиста разуме. Агрипа није био човек који је мислио да има све одговоре. Био је човек који је живео у времену када су се велика питања тек постављала.