Роалд Дал је написао неке од најмаштовитијих дечјих књига XX века, али његове приче нису настале из идеалног детињства испуњеног бајкама и безбрижношћу. Напротив, човек који је измислио светове у којима деца надмудрују одрасле, чудовишта понекад имају људско лице, а машта може бити јача од неправде, своју инспирацију је често проналазио у сопственим непријатним успоменама.
Пре него што је постао један од најпознатијих писаца за децу на свету, Дал је био пилот, дипломата и писац прича за одрасле. Његов живот није личио на живот аутора који ствара слатке дечје фантазије. Преживео је авионску несрећу током Другог светског рата, радио у британској дипломатској служби и прошао кроз искуства која су касније обликовала необичан тон његових књига.
Рођен је 1916. године у Велсу у породици норвешког порекла. Као дете похађао је строге енглеске школе у којима су дисциплина и телесне казне биле део свакодневице. Посебно је памтио школу Repton School, где су правила била строга, а ауторитет одраслих готово неприкосновен.
Дал није одрастао у свету у којем су одрасли увек били мудри и добри. У његовим књигама они су често сурови, смешни, себични или неспособни да разумеју децу. Док су многи писци покушавали да деци објасне како треба да се уклопе у свет одраслих, Дал је направио супротан потез: показао је да деца понекад виде истину боље од оних који су старији.
Током Другог светског рата придружио се Royal Air Force и постао пилот. Године 1940. доживео је тешку авионску несрећу у Либији када се његов авион срушио у пустињи. Претрпео је озбиљне повреде, али је преживео. Искуства из рата касније су се појавила у његовим раним причама.
Његова прва књига за децу није била ни „Чарли“, ни „Матилда“. Била је то The Gremlins, објављена 1943. године. Била је инспирисана легендама међу пилотима о мистериозним бићима која су наводно била крива за кварове на авионима. Идеја је касније привукла пажњу и компаније Walt Disney Studios, која је разматрала филмску адаптацију.
Међутим, права светска слава стигла је касније.
Када је 1964. године објавио Charlie and the Chocolate Factory, Дал је створио један од најпрепознатљивијих светова дечје књижевности. Али иза фантастичне фабрике чоколаде и необичног Вилија Вонке налазила се његова стална тема: деца која су потцењена, а онда покажу да имају више снаге, маште и морала од одраслих око себе.
Слична идеја налази се и у књизи Matilda из 1988. године. Главна јунакиња је изузетно интелигентна девојчица коју одрасли занемарују и потцењују, али она управо својим знањем и храброшћу успева да промени сопствени свет.
Далова највећа тајна можда је била у томе што никада није разговарао са децом као да су мање важна публика. Схватао је да деца разумеју неправду, страх, усамљеност и лицемерје много више него што одрасли понекад желе да признају.
Његов стил није био увек нежан. Неке његове приче изазивале су расправе јер су одрасли ликови често приказани карикатурално, а казне за лоше понашање биле необично маштовите. Али деца су препознавала нешто друго: осећај да их неко коначно схвата озбиљно.
До данас су његове књиге продате у више од 300 милиона примерака широм света и преведене на десетине језика. Његови ликови постали су део популарне културе, а његове приче и даље читају нове генерације које нису ни рођене када је он стварао.
Највећа иронија његовог живота је у томе што човек који је имао бројне разлоге да детињство памти са горчином није покушао да га заборави.
Претворио га је у магију.
Систем који га је некада учио послушности створио је писца који је децу учио да постављају питања. Строги одрасли којих се сећао постали су инспирација за ликове које су милиони деце обожавали да победе.
Роалд Дал није писао приче у којима деца побеђују зато што су јача од одраслих. Писao је приче у којима деца побеђују зато што одрасли понекад забораве оно што су и сами некада били – деца.