Осмог септембра 1971. године у Вирџинији је рођен Дејвид Аркет. Када би неко његову биографију свео на једну реченицу, звучала би као да је неко насумично спојио више различитих живота: глумац, редитељ, сценариста, продуцент, модни дизајнер и професионални рвач.
Само што је најневероватнији део те реченице уједно и најмање важан. Прави апсурд није у томе што је холивудски глумац ушао у свет професионалног кеча. Прави апсурд је што је постао светски шампион, а да то уопште није желео.
До 2000. године Аркет је већ био познат захваљујући филмовима, нарочито серијалу Врисак. Истовремено, америчка кеч организација WCW пролазила је кроз озбиљну кризу гледаности и покушавала је на све начине да привуче пажњу јавности. Једна од идеја била је да се у промоцију филма укључи и сам Аркет, велики љубитељ кеча који је прихватио да учествује у неколико телевизијских емисија.
Није очекивао ништа више од тога.
Међутим, 25. априла 2000. године, пред милионима гледалаца, догодило се нешто што је и њега затекло. Дејвид Аркет постао је WCW светски шампион у тешкој категорији.
Навијачи су били шокирани. Не зато што је победио најбољег рвача. Него зато што је титулу освојио човек који није био професионални рвач.
Оно што већина публике тада није знала било је да се Аркет противио тој одлуци. Касније је више пута испричао да је покушавао да убеди челнике WCW-а да не стављају шампионски појас на глумца, јер је и сам био дугогодишњи љубитељ кеча и знао је да ће то понизити титулу за коју су се многи рвачи борили годинама.
Није успео.
Одлука је већ била донета. Тако је човек који није желео да буде шампион постао један од најомраженијих шампиона у историји америчког кеча.
Иронија се ту није завршила.
Док су га навијачи оптуживали да је искористио спорт ради славе, Аркет је сав хонорар који је добио од тог ангажмана донирао породицама преминулих и повређених професионалних рвача. Није задржао ни долар.
Ипак, новац није могао да промени мишљење публике.
Његово име годинама је служило као симбол периода који многи љубитељи кеча сматрају почетком пропасти WCW-а. Где год би се појавио, дочекивали су га подсмех и звиждуци. За већину је остао човек који је добио нешто што није заслужио.
Већина људи би ту причу оставила иза себе.
Аркет није.
Две деценије касније, када више није имао шта да докаже ни Холивуду ни телевизији, почео је да тренира кеч од самог почетка. Без повлашћеног статуса, без шампионског појаса и без филмских камера које би му обезбедиле лакши пут. Улазио је у мале дворане, прихватао тешке тренинге и мечеве против искусних рвача, покушавајући да заслужи оно што му је некада било поклоњено.
Цена је била висока.
Током једног независног меча 2018. године задобио је озбиљну повреду врата након што му је стакло расекло артерију. Само захваљујући брзој лекарској интервенцији избегнуте су трагичне последице.
После свега, многи рвачи који су га некада критиковали почели су да говоре с поштовањем о човеку који је био спреман да ризикује живот не да би постао шампион, већ да би доказао да поштује спорт који је једном, против своје воље, постао симбол његовог понижења.
Историја обично памти људе који су се борили да освоје титуле. Дејвид Аркет остао је упамћен као човек који је годинама покушавао да заслужи титулу коју никада није тражио. Понекад највећи терет није оно што изгубимо. Понекад је то оно што нам други уруче као награду, а што остатак живота морамо да објашњавамо да никада нисмо желели.