Дан када је човечанство добило приступ свеукупном знању у историји свемира, да би га већ следећег минута искористило за гледање смешних мачака и свађање са странцима на форумима.
Замислите да је целокупном човечанству изненада понуђено да завири у сваки кутак универзалне библиотеке, где су похрањени одговори на свако питање које је икада мучило људски ум, од мистерија квантне механике до разлога зашто мачке мрзе краставце.
Уместо да човечанство искористи овај божански дар како би еволуирало у вишу форму постојања, оно је, са готово импресивном посвећеношћу, ову бескрајну ризницу претворило у дигиталну арену за свађе са странцима, потврђивање сопствених предрасуда и бесконачно скроловање кроз садржаје којима је једина сврха да нам одузму драгоцено време. Ово је прича рођена у гаражи у Менло Парку, где су двојица младића, опседнута математичком чистотом, покушала да уреде хаос света, не слутећи да ће управо тај хаос постати њихов најпрофитабилнији производ.
Када су се Лари Пејџ и Сергеј Брин у јесен деведесет осме године коначно усудили да свој алгоритам представе свету, њихов циљ није био да изграде царство које ће надгледати сваки наш клик. Они су искрено веровали у демократизацију знања, у идеју да истина треба да буде доступна свима, као ваздух или вода.
Истина је, међутим, убрзо постала роба којом се највише тргује на берзи људске пажње. Оно што је почело као елегантно решење за претрагу академских радова и поузданих података, претворило се у огледало у којем сваки појединац види само оно што жели да види. Уместо да нам прошири видике, овај проналазак је изградио савршене ехо-коморе у којима свако од нас постаје херој сопствене параноје, храњен алгоритмима којима је једини циљ да нас задрже што дуже приковане за екран, свеједно да ли нас забављају или нас излуђују.
Данас имамо у џепу уређај који је моћнији од свих рачунара који су послали човека на Месец, а већину времена га користимо за приступ глобалној мрежи да бисмо проверили да ли је позната личност заиста изговорила неку глупост или да бисмо набавили најјефтинији миксер за кафу. Ситуација се осликава сама.
У антици су људи путовали месецима до Делфа, преко планина и опасних путева, само да би поставили једно питање пророчици, након чега би добили двосмислен одговор који би их терао на дубоко размишљање. Ми данас постављамо милионе питања у секунди, добијамо тренутне одговоре, а ипак смо цивилизацијски збуњенији и подељенији него икада раније.
Није проблем у самом алату, који је несумњиво једно од највећих техничких достигнућа наше врсте, већ у томе што смо заборавили да је претраживање информација само пола пута до знања, док је друга, много тежа половина, способност да се те информације критички процесуирају.
Гледајући уназад, чини се да су оснивачи овог дигиталног гиганта несвесно покренули процес у којем је људска сујета добила своје највеће позорнице. Свака претрага, сваки унос у поље за претраживање, постао је мали чин исповести. Питамо претраживач ствари које се стидимо да кажемо пријатељима, лекарима или партнерима. Тако је створен глобални профил наше колективне психе, подељен између племенитих тежњи за просвећењем и приземних нагона за доказивањем сопствене важности. То је плес човека који у једној руци држи кључ за све тајне универзума, а другом руком гаси светло да би лакше гледао у свој одраз на замраченом екрану.
Овој компанији, која је започела свој пут као академски експеримент, данас је потребна армија адвоката и етичких комитета да би објаснила како њени алгоритми нису криви за поларизацију друштва. Лари и Сергеј су, у својој гаражној невиности, веровали да је информација неутрална. Нису схватили да информација у рукама људске природе никада није само податак, већ оружје, средство за манипулацију или лек за усамљеност. На крају, када погледамо у ретровизор историје, овај догађај нас учи нечему што упорно одбијамо да научимо: технологија може да убрза наш напредак, може да учини свет мањим и повезанијим, али не може да нас учини паметнијим ако смо одлучили да останемо заробљеници сопствених заблуда.
Ми као да смо креирали дигиталног бога, а затим га натерали да нам продаје огласе за ствари које нам нису потребне, док потпуно игноришемо одговоре на она истински важна питања која нас муче вековима.