Догодило се на данашњи дан
Догађаји
1189 — Дубровник је склопио уговор са босанским баном Кулином којим се
Дубровчанима даје слобода трговања у Босни без икаквих ограничења и намета.
Уговор је један од најстаријих сачуваних докумената у региону.
1521 — Турци су под командом султана Сулејмана I Величанственог освојили
Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао
погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију.
1526 — У бици код Мохача турска војска под командом Сулејмана II Величанственог
победила је трупе мађарског краља Лудовика II, који се приликом повлачења утопио у
реци. Угарска држава се распала на три дела: један је потпао под Турке, другим је
завладао угарски владар Јован Запоља, а трећи је дошао под власт Хабзбурга, који су
након Запољине смрти 1540. преузели угарски престо.
1756 — Нападом на Саксонију, пруски краљ Фридрих II Велики је отпочео
Седмогодишњи рат, први оружани сукоб свих европских сила који се потом пренео на
ратишта у Азији и Северној Америци. Завршен је 10. фебруара 1763. миром у Паризу.
1820 — У Порту у Португалу је почела грађанска револуција која је присилила краља
Жоаоа VI да 1821. донесе либерални устав, којим су укинути инквизиција и
привилегије феудалаца.
1825 — Португал је признала независност Бразила под царем Педром I.
1842 — Завршен је Први опијумски рат између Кине и Велике Британије споразумом о
миру у Нанкингу, према којем је Кина морала да отвори своје луке за европску
трговину под екстериторијалном режиму, а Хонгконг да препусти Британцима.
1873 — Завршен шаховски турнир у Бечу победом Џозефа Хенрија Блекбурна.
1885 — немачки инжењер Готлиб Дајмлер патентирао је први мотоцикл.
1943 — У побуни против немачке окупације Данска је у Другом светском рату
потопила своју флоту од 30 ратних бродова и неколико подморница.
1944 — На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II
Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михаиловићу и
позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита.
Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра.
1945 — Трупе САД под командом генерала Џорџа Маршала почеле су у Другом
светском рату искрцавање на тло пораженог Јапана.
1949 — СССР је у тајности извео прву експлозију атомске бомбе. Вест о томе објавиле
су 22. септембра САД, Велика Британија и Канада.
1965 — Амерички васионски брод „ Џемини V “, са астронаутима Гордоном Купером и
Чарлсом Конрадом спустили су се у Атлантик након рекордних осам дана проведених
у земљиној орбити.
1978 — Председник Централног комитета Комунистичке партије Кине Хуа Гуофенг
посетио је Румунију, Југославију и Иран. То је означило прекид изолације Кине из
међународних активности, која је почела одлуком о „ Културној револуцији “ у тој
земљи у августу 1966.
1991 — Совјетски парламент је суспендовао Комунистичку партију и замрзао њене
банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара (19-22.
августа).
1995 — Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и
Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће
учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић
овлашћен је да преговара у име целе делегације.
1996 — Руски авион „ Тупољев Ту-154 “, који је превозио рударе на удаљено арктичко
острво, ударио је у један планински врх у Норвешкој. У тој најтежој авионској несрећи
на норвешком тлу погинули су сви путници и чланови посаде (141).
1997 — Убиство 300 људи у једном алжирском селу једно је од најгорих крвопролића
које су извршили исламисти у тој земљи.
1998 — У несрећи кубанског авиона при полетању са аеродрома у Куиту ( Еквадор )
погинуло је 79 људи.
1999 — Становници Источног Тимора су, упркос страху од насиља, изашли на
историјски референдум, на којем се 99% изјаснило за одвајање од Индонезије.
2001 — Врховни суд САД осудио је тројицу директора једне електронске фирме из
округа Марин ( Калифорнија ) за илегалну продају опреме Индији, коју би она могла
употребити за прављење нуклеарног оружја.
2013 — Отворена је прва продавница H&M у Србији, у Делта ситију ( Београд ).
Рођења
1619 — Жан Батист Колбер, француски државник. (прем. 1683)
1632 — Џон Лок, енглески филозоф. (прем. 1704)
1862 — Морис Метерлинк, белгијски књижевник, добитник Нобелове награде за
књижевност (1911). (прем. 1949)
1915 — Ингрид Бергман, шведска глумица. (прем. 1982)
1920 — Чарли Паркер, амерички џез саксофониста и композитор. (прем. 1955)
1923 — Ричард Атенборо, енглески глумац, редитељ и продуцент. (прем. 2014)
1935 — Вилијам Фридкин, амерички редитељ, продуцент и сценариста. (прем. 2023)
1936 — Џон Макејн, амерички политичар и сенатор. (прем. 2018)
1937 — Момчило Спремић, српски историчар, универзитетски професор и академик. [1]
1938 — Елиот Гулд, амерички глумац.
1939 — Џон Бардон, енглески глумац. (прем. 2014)
1939 — Џоел Шумахер, амерички редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 2020)
1943 — Артур Макдоналд, канадски астрофизичар, добитник Нобелове награде за
физику (2015).
1947 — Џејмс Хант, енглески аутомобилиста, возач Формуле 1. (прем. 1993)
1958 — Олга Одановић, српска глумица.
1958 — Мајкл Џексон, амерички музичар и забављач. (прем. 2009)
1959 — Ребека Де Морнеј, америчка глумица и продуценткиња.
1960 — Предраг Вушовић, хрватски глумац. (прем. 2011)
1969 — Лусеро, мексичка музичарка, глумица и ТВ водитељка
1982 — Карлос Делфино, аргентински кошаркаш.
1986 — Леа Мишел, америчка глумица и певачица.
1987 — Марко Подрашчанин, српски одбојкаш.
1988 — Иван Радовановић, српски фудбалер.
1989 — Бранислав Трајковић, српски фудбалер.
1991 — Дешон Томас, амерички кошаркаш.
1993 — Лијам Пејн, енглески музичар, најпознатији као члан групе One Direction.
(прем. 2024)
Смрти
1960 — Хаза ел Маџали, јордански премијер.
1975 — Ејмон де Валера, ирски државник. (рођ. 1882)
1982 — Ингрид Бергман, шведска глумица. (рођ. 1915)
1936 — Велимир Лукић, књижевник, управник Народног позоришта у Београду,
директор ТВ Београд. (прем. 1997)
2016 — Џин Вајлдер, амерички глумац. (рођ. 1933)