Данас, 25. августа по новом календару (односно 12. августа по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и њихово храбро страдање за веру. О чудесним житијима светих мученика Аниките и Фотија, као и свештеномученика Александра, епископа команског, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети мученици Аникита и Фотије: Неустрашиви исповедници вере
У време сурових прогона крајем трећег и почетком четвртог века, вера хришћана била је на највећим испитима. Отац Ђорђе нас подсећа на долазак цара Диоклецијана у Никомидију и храбар иступ једног званичника који није могао да ћути пред неправдом:
„Цар Диоклецијан, пошто посети Никомидију да би истребио хришћане, мучаше многе хришћане и на љуте муке их бацаше. Видевши то, градоначелник никомидијски Аникита изађе, изобличи цара и исповеди веру у Господа Исуса Христа.”
Свештеник Ковљен посебно наглашава страшна мучења кроз која је Свети Аникита прошао, али и Божија чуда која су га пратила и пред свима сведочила силу истините вере:
„Цар га ухвати и одсече му језик, а овај без језика настави да говори и да проповеда. Пустише лава на њега, а лав му се умиљаваше као неко маче. На молитву паде храм Херкулов, а све то када је видео његов сродник Фотије, и сам исповеди веру у Христа.”
Њихово сведочење завршено је заједничким страдањем које је инспирисало многе друге да крену истим путем и положе свој живот за Господа:
„Бацише их у тамницу, а након три године изведоше и бацише у огњену пећ. Многи хришћани, видевши њихово храбро страдање, пођоше за њима, уђоше у пећ и сви пострадаше око 305. године.”
Свештеномученик Александар Комански: Од филозофа и угљара до епископа
Други део свог излагања отац Ђорђе посветио је чудесном животном путу Светог Александра, који нам показује како истинска духовна величина не зависи од титула и спољашњег изгледа. Он описује ситуацију у граду Коману након смрти њиховог дотадашњег пастира:
„Свештеномученик Александар, епископ комански, живео је у граду Коману близу Неокесарије и радио као прост и обичан угљар. Кад умре епископ комански, позваше Светога Григорија Неокесаријског на сабор да председава, пошто нису могли да одлуче кога да изаберу. Увек је неко други био на памети другима, и сви су углавном гледали по спољашњем изгледу и спољашњој духовности, а не по унутрашњој духовности и љубави.”
Како истиче свештеник, управо је Божији промисао открио правог кандидата кроз наизглед успутан и шаљив предлог из народа:
„Неко на том сабору у шали помену овог Александра угљара, а Свети Григорије у томе види промисао Божији и рече да га доведу. Када га доведоше, упита га Свети Григорије ко је он, и закле га Богом да говори истину. Александар му рече да је био филозоф и високи чиновник, али због вере у Христа остави све то и ради Христа одрече се света и славе, и предаде се да буде обичан угљар.”
Овај дирљив сусрет и исповедање променили су ток догађаја, доневши граду Коману мудрог, пожртвованог и светог епископа:
„Тада га изведе Свети Григорије и испита у Светом Писму, и како је овај одговарао, сви се задивише и једногласно прихватише да он буде нови епископ. Мудро је управљао црквом, а касније и сам пострадао мученички за време цара Диоклецијана.”