Данас, 12. августа по новом календару (односно 30. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житијима светих апостола, раних хришћанских мученика, као и преподобне мајке Ангелине деспотице, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети апостоли: Проповедници и страдалници за веру
Свештеник Ковљен на почетку разговора истиче значај и мисионарски рад светих апостола Силе, Силуана, Крискента, Епенета и Андроника, наглашавајући да су сви они били из реда седамдесет апостола. Отац Ђорђе детаљно описује њихов неуморни рад на ширењу Јеванђеља:
„Сила би послат у Антиохију са апостолом Павлом и Варнавом да проповеда, мирно се упокојио у Коринту. Силуан је помагао и Светом апостолу Петру и Светом апостолу Павлу, био епископ у Солуну, у покојио се мирно. Крискент би епископ у Галатији и мисионарио у Галији, мученички пострадао. Епенет био епископ у Картагини, Андроник епископ Паноније.“
Свети мученик Валентин: Чудотворац из Интерамне
Говорећи о Светом мученику Валентину, отац Ђорђе нас подсећа на његова велика чуда и страдање због Христа. Његова исцелитељска моћ привела је многе познате личности тога доба у хришћанство, што је изазвало гнев тадашњих власти:
„Свети мученик Валентин био епископ у Интерамни у Италији, исцелио сина познатога филозофа Кратона, после чега се крсти сав дом Кратонов. Крсти се и син епарха римског Авнудије, због чега се сами епарх разљути се, ухвати Светог Валентина и баци га на муке. На крају га посече мачем заједно са три ученика Валентинова.“
Свештеник додаје да је управо новокрштени Авнудије показао велику храброст и оданост када је „узео чесно и похранио тела 273. године.“
Свети мученик Полихроније и немилосрдна гоњења
Следећи велики угодник о коме је отац Ђорђе говорио јесте Свети мученик Полихроније, епископ вавилонски, чије житије сведочи о суровим прогонима хришћана у трећем веку.
„Свети мученик Полихроније, епископ вавилонски, ухваћен би и мучен од стране цара Декија. Беху ухваћени и два ђакона и три свештеника заједно са њим, и два кнеза. Епископа и свештенике у Персији секиром посече овај злобни цар, а кнезове одведе у Рим и после мучења посече их мачем. Пострадаше 251. године,“ наводи свештеник Ковљен, подсећајући на високу цену сведочења вере у раној Цркви.
Свети Јован Војник: Тајни заштитник хришћана
Житије Светог Јована Војника посебно је инспиративно јер показује како се милосрђе и вера могу сачувати и у најтежим околностима. Отац Ђорђе га описује као потајног хришћанина који је жртвовао своју позицију ради спасења ближњих:
„Послат од цара Јулијана Одступника да убија хришћане, али он не послуша наређење царево већ штавише помагаше хришћанима и да се сакривају и да се склањају. Чувши то цар, баци га у тамницу. Недуго после тога, погибе цар Јулијан Одступник и зацари се благоверни цар. Овај Јован војник би пуштен из тамнице, оде у пустињу, предаде се подвигу и мирно сконча у старости својој.“
Преподобна мајка Ангелина: Српска деспотица и задужбинарка
На крају свог обраћања, свештеник Ковљен се са посебном љубављу осврнуо на једну од најпоштованијих светитељки у нашем народу, преподобну мајку Ангелину. Отац Ђорђе истиче њено порекло, тежак животни пут и велики задужбинарски рад:
„Данас прослављамо и преподобну мајку Ангелину, деспотицу српску. Ћерку албанског кнеза Аријанита, рођаку Скендербега, жену деспота српскога Стефана Бранковића, мајку Максима и Јована Бранковића. Делила је сву горчину изгнанства са својим мужем Стефаном Бранковићем, од Италије, преко Италије до Мађарске и најзад кнез мађарски даде јој на управу Срем.“
Описујући њен долазак у Србију и допринос очувању светиња, отац Ђорђе закључује:
„И када је допловила Савом, изиђе у месту Купиник, данашње Купиново, и ту подигоше двор Бранковића. Обновила многе манастире на Фрушкој гори, па и манастир Крушедол, где и данас почивају остаци њених светих моштију. Упокојила се мирно почетком 16. века.“