Данас, 9. августа по новом календару (односно 27. јула по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије и значајне догађаје из историје Цркве. О житију Светог великомученика Пантелејмона, Светог Климента архиепископа охридског, као и других угодника Божијих, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети великомученик Пантелејмон: Лекар који је исцељивао молитвом
Свети великомученик Пантелејмон заузима посебно место као исцелитељ и страдалник за хришћанску веру. Описујући његов живот, отац Ђорђе истиче његово порекло и пут ка вери: „Свети великомученик Пантелејмон родом из Никомидије, као младић изучио лекарске науке. Свештеник Ермолај узе га себи, поучи га вери хришћанској и крсти га.“
Свештеник Ковљен посебно наглашава Пантелејмонов дар исцељења који је убрзо изазвао гнев тадашњих власти. „Једном приликом Свети Пантелејмон исцели слепога човека молитвом и крсти га. Би пријављен пред царе и осуђени мучен заједно са Ермолајем и друга два свештеника,“ сведочи отац Ђорђе. Чак и пред самим царем, светитељ није одустајао од своје вере, већ је показао силу Божију: „Притом исцели на очи цареве једног одузетог човека, на шта се многи незнабошци обратише вери хришћанској и крстише се.“
Његово страдање било је праћено невероватним чудима. Осуђен на смрт, великомученик је своју последњу битку водио молитвом. „Осуђен на смрт, предат да би посечен мачем. Изашавши на губилиште, клече и поче да чита молитве, да се Господу Богу моли. Џелат није могао да сачека да заврши молитву, диже мач и удари мачем по врату Светог Пантелејмона, а мач се поломи као да је од воска,“ подсећа свештеник Ковљен на овај чудесни догађај. Егзекуција је извршена тек након што је светитељ завршио своје обраћање Богу: „Други пут, подиже други мач, и када сврши своју молитву, Свети Пантелејмон одсекоше му главу и
пострада 304. године.“
Свети Климент Охридски: Просветитељ словенских народа
Говорећи о Светом Клименту, архиепископу охридском, отац Ђорђе истиче његов немерљив допринос ширењу писмености и хришћанства међу Словенима: „Свети Климент, архиепископ охридски, ученик Светих равноапостолних Ћирила и Методија, просветитеља словенских, заједно са Гораздом, Наумом, Савом и Ангеларијем, проповедао по словенским народима.“
Ова група светитеља, у народу позната као Петочисленици, оставила је дубок траг у духовној историји.
„Прозвани петочисленици, чинио чудеса, имао много ученика који преписиваху књиге духовне и црквене словенским писмом на словенски језик,“ наглашава отац Ђорђе. Након многобројних плодова свог мисионарског рада, светитељ се упокојио у миру: „После великог труда и верне службе Богу, представи се мирно у Охриду 916. године.“
Блажени Николај, Преподобна Антуса и свети мученици
У наставку свог излагања, свештеник се осврнуо на друге велике угоднике Божије које Црква данас прославља. Описујући Блаженог Николаја Новгородског, отац Ђорђе каже: „Блажени Николај Новгородски, Христа ради јуровив, чинио многа чудеса, ходио по води, упокојио се 1392. године.“
Посебно дирљиво је сведочанство о Преподобној Антуси и њеном сестринству, које је страдало у време иконоборства. „Преподобна Антуса, после дугог усамљеничког подвига у пустињи, врати се и основа манастир са деведесет девојака. У време иконоборства пострадаше ове монахиње, њене, свих деведесет, а она се касније упокоји 759. године,“ прича свештеник Ковљен.
На самом крају, отац Ђорђе је подсетио и на страдање сто педесет три мученика, рекавши кратко али снажно: „Данас прослављамо и спомен на сто педесет три мученика утопљених у мору у Тракији.“