Постоје тренуци када се судбина поигра са људским животом на толико бизаран и гротескан начин да граница између спортске славе и трагедије потпуно нестане. Управо један такав тренутак догодио се јуна 1923. године на чувеном хиподрому Белмонт Парк у Њујорку. Тог сунчаног поподнева, тридесетпетогодишњи Френк Хејз, човек који је већи део свог живота провео као тихи и неприметни коњушар и тренер, добио је шансу коју је чекао цео живот: први пут је званично наступио као џокеј у једној великој трци. И ушао је у историју – али на начин који нико у публици није могао ни да замисли.
Хејз је био апсолутни аутсајдер. Јахао је кобилу по имену Sweet Kiss (Слатки пољубац), коју су кладионичари отписали и пре него што је трка почела, са шансама за победу у односу 20 према 1. Додатни притисак за Френка био је суров: да би уопште задовољио строге тежинске критеријуме за трку, морао је за само неколико дана да смрша скоро осам килограма. Изгладњивање, исцрпљујући тренинзи и огромна количина адреналина довели су његово тело до саме ивице издржљивости пре него што је уопште закорачио на стазу.
Када је означен почетак трке, колона коња је кренула у галоп. На половини стазе, на препрекама које су захтевале максималан напор и фокус, Sweet Kiss је кренула у невероватан пробој. Сви на хиподрому су били у шоку гледајући како аутсајдерка лети по стази. Међутим, оно што нико на трибинама није могао да види јесте психолошка драма која се управо завршила у седлу. Усред тог силовитог јуриша, Френково срце није издржало притисак. Доживео је масиван срчани удар и преминуо у секунди.
„Оно што је уследило био је надреални тријумф воље саме природе: тело мртвог џокеја остало је савршено уклопљено у седло, укрућено у претклону, док је кобила, вођена чистим инстинктом и ритмом трке, наставила да галопира ка циљу.“
Sweet Kiss је прешла циљну линију као прва, остваривши сензационалну победу. Публика је урлала од одушевљења, славећи невероватан повратак отписаног џокеја. Међутим, када су власница коња, госпођица Фрејлинг, и судије пришли да честитају победнику, затекли су језив призор. Френк Хејз је и даље био у седлу, али му је глава висила на грудима, а лице било потпуно бледо. Када га је клупски лекар коначно спустио на траву, могао је само да констатује оно што је убрзо постало светска сензација: Френк Хејз је био мртав већ неколико минута.
Упркос овој бизарној трагедији, Џокеј клуб је донео једину праведну одлуку: победа је званично призната, јер је Френково тело прешло циљ у седлу. Тако је Френк Хејз постао први, и до данас једини џокеј у историји који је победио у трци након што је преминуо. Сахрањен је три дана касније у својој свечаној јахачкој униформи, а несрећна кобила Sweet Kiss више никада у животу није изашла на стазу – до краја својих дана носила је незванични, култни надимак „Слатки пољубац смрти”.