Постоје јела која су толико присутна да човек престане да их примећује. Печено пиле је једно од њих. Нема мистику свечаног печења, нема статус старог дворског рецепта, али има нешто друго – готово свако има неко своје памћење тог мириса.
Занимљиво је да је печено пиле релативно млад класик. Данас делује као најобичнија ствар на свету, али вековима пилетина није била недељно месо него више извор јаја. Тек са развојем савременог узгоја у двадесетом веку печено пиле постаје свакодневни породични ручак.
Има још једна ствар која га чини занимљивим: за разлику од великих печења, овде није циљ само месо. Добро печено пиле је однос три ствари – хрскава кожа, сокови који остану у месу и мирис који остане у кући после ручка.
Постоји и један мали трик који није ресторански него домаћи: пиле треба добро осушити пре печења. Влага је непријатељ кожице.
За 4–6 особа:
- 1 цело пиле (око 1,6–2 кг)
- 60 г путера (омекшаног)
- 2 кашике маслиновог уља
- 5–6 ченова белог лука
- 1 лимун
- неколико гранчица рузмарина или мајчине душице
- со
- свеже млевени бибер
- 700 г младог кромпира (опционо)
Пиле извадити из фрижидера око пола сата раније. Добро га осушити папиром. Помешати путер, мало соли, бибера и ситно исецкан бели лук па део пажљиво утрљати и испод коже на грудима.
Унутра ставити преполовљен лимун и гранчице зачина.
Споља премазати уљем и посолити мало више него што делује потребно – велики део остане на кожи.
Ако печете са кромпиром, распоредити га око пилета да упија сокове.
Пећи на 200°C око 20 минута, па смањити на 180°C још 50–70 минута, у зависности од величине. Током печења једном или два пута прелити сопственим соковима.
Најважнији корак долази после рерне: оставити пиле 10–15 минута да одмори пре сечења.
Тада сокови престану да беже.
Печено пиле не тражи много уз себе. Само парадајз који мирише на август, мало хлеба и разговор који не жури.