У јулу 1553. године, у једној просторији лондонске палате, група енглеских племића клекнула је пред шеснаестогодишњу девојку и саопштила јој да је постала краљица. Уместо радости, уследило је нешто сасвим друго. Према сведочењима савременика, девојка је пребледела. Затим је заплакала. Звала се Џејн Греј. За неколико тренутака постала је најмоћнија особа у Енглеској. Само девет дана касније изгубила је круну. Неколико месеци након тога изгубила је и живот.
Њена прича није само прича о најкраћој владавини у енглеској историји. То је прича о томе како понекад највећа част може постати најопаснија замка.
Џејн Греј рођена је око 1537. године у време када је Енглеском владао Хенри VIII, човек који је променио ток британске историје, прекинуо односе са Римом и оставио за собом читав низ политичких и породичних потреса.
По крви је била повезана са династијом Тјудор. Била је праунука Хенрија VII, оснивача династије, што ју је чинило једном од могућих наследница престола. Ипак, нико није очекивао да ће се једног дана наћи на трону.
Од раног детињства показивала је изузетну интелигенцију. Док су многе племићке девојке училе музику, вез и дворски бонтон, Џејн је проводила сате над књигама. Учила је латински, грчки и хебрејски језик, проучавала теологију и читала античке ауторе. Људи који су је познавали говорили су да је више волела библиотеку него балове.
Једном приликом чувени научник Роџер Ашам затекао ју је како чита Платона на грчком језику док је остатак породице био у лову. Када ју је питао зашто не ужива у забави са осталима, одговорила је да јој је читање далеко пријатније. Тај одговор говори много о томе каква је била. Али у Енглеској шеснаестог века интелигенција није била довољна да човек контролише сопствену судбину.
Када је Хенри VIII умро 1547. године, на престо је ступио његов син Едвард VI. Едвард је био млад, образован и дубоко привржен протестантској реформацији. Међутим, био је и тешко болестан.
До лета 1553. године постало је јасно да умире. То је представљало огроман проблем за круг људи који су управљали државом. Према закону, после његове смрти круна је требало да припадне његовој полусестри Марији Тјудор. Марија је била одлучна католкиња.
Многи протестантски великаши страховали су да ће њеним доласком на власт изгубити политички утицај, богатство, па можда и главу.
У центру тих страхова налазио се Џон Дадли, војвода од Нортамберленда, један од најмоћнијих људи у земљи. Он је почео да тражи начин да заустави Маријино ступање на престо.
Решење је пронашао у младој Џејн Греј. Само неколико недеља пре Едвардове смрти, Џејн је удата за Гилфорда Дадлија, сина војводе од Нортамберленда. Брак није био романтична прича. Био је политички потез.
Када је краљ Едвард VI саставио документ којим је заобишао Марију и Елизабету у наследном реду, Џејн је одједном постала кључна фигура читавог плана.
Дана 6. јула 1553. године Едвард је умро. Неколико дана касније Џејн је позвана у палату. Тамо су јој саопштили да је постала краљица Енглеске. Легенда каже да је плакала. Можда зато што је схватала шта се дешава. Можда зато што није желела ту улогу. Можда зато што је слутила да се налази усред игре чија правила не одређује она. Ипак, круна је стављена на њену главу.
Дана 10. јула 1553. године проглашена је краљицом. Тако је почела владавина која ће трајати само девет дана. Док су завереници славили у Лондону, Марија Тјудор није седела скрштених руку. Чим је сазнала шта се догодило, побегла је на исток Енглеске и почела да окупља присталице.
Десило се нешто што Нортамберленд није очекивао. Племићи, војници и обични људи почели су масовно да прелазе на Маријину страну. Она је, без обзира на верска питања, била законита наследница. Многи Енглези сматрали су да је према њој учињена неправда. Како су дани пролазили, подршка Џејн се топила. Савезници су је напуштали један за другим.
Завера која је требало да обезбеди контролу над државом почела је да се распада невероватном брзином. Само девет дана након што је проглашена краљицом, Џејн је изгубила престо.
Дана 19. јула Марија је призната као законита краљица Енглеске. Истог тренутка људи који су неколико дана раније узвикивали име Џејн Греј почели су да славе Марију. Политичка ветрометина окренула се у супротном смеру. А Џејн је остала сама.
Нова краљица наредила је хапшење учесника завере. Џејн и њен супруг одведени су у Лондонску кулу. У почетку није изгледало да ће бити погубљена. Чак и Марија је разумела да је девојка у великој мери била пијун у рукама моћнијих људи. Главни кривци били су они који су организовали заверу.
Џон Дадли је ухапшен, осуђен и погубљен. Џејн је остала у затвору. Изгледало је да би могла преживети. Али историја још није завршила са њом. Почетком 1554. године избио је нови устанак против краљице Марије. Иако Џејн није играла значајну улогу у њему, само њено постојање представљало је опасност.
Док год је била жива, могла је постати симбол будућих побуна. Одлука је донета. Морала је умрети. Ујутру 12. фебруара 1554. године изведена је на губилиште унутар зидина Лондонске куле. Имала је свега шеснаест или седамнаест година. Сведоци су забележили да је остала мирна.
Помолила се. Затим је пришла пању. У једном тренутку, са повезом преко очију, почела је рукама да тражи место на које треба да спусти главу. „Шта да радим? Где је?“, наводно је упитала. Један од присутних помогао јој је да пронађе пањ. Неколико тренутака касније све је било готово. Девојка која је девет дана носила енглеску круну нестала је из историје живих. Али није нестала из сећања. Током векова Џејн Греј постала је једна од најтрагичнијих личности енглеске прошлости.
Историчари и данас расправљају о томе колико је заиста учествовала у догађајима који су је довели на престо. Оно око чега се већина слаже јесте да је била далеко мање моћна него што је изгледало.
Када помислимо на краљеве и краљице, обично замишљамо људе који управљају судбинама других. Причa о Џејн Греј подсећа да понекад и владар може бити тек фигура на туђој шаховској табли. Њена владавина трајала је свега девет дана. Али управо зато што је била тако кратка, остала је упамћена дуже од многих које су владале деценијама. Круна коју су јој ставили на главу требало је да буде симбол моћи. За Џејн Греј постала је симбол судбине од које није могла да побегне.