Патријарх српски Порфирије изјавио је да је доношење Појаса Пресвете Богородице у Србију пре свега последица дугих и дубинских историјских веза између манастира Ватопед и српског народа и додао да је безброј људи учествовало у организовању доношења ове светиње.
Патријарх је, у интервјуу у емисији Дан осми која је емитована на К1 ТВ и Танјуг ТВ, говорећи о томе како је Појас Пресвете Богородице стигао у Србију, рекао да је са игуманом манастира Ватопед две године договаран и организован долазак Појаса Пресвете Богородице у Београд.
Захвалио је свима који су учествовали у организацији доношења Појаса, али и свима који су допринели томе да се целивање и поклоњење Појасу у Храму Светог Саве одвија у најбољем могућем реду.
„У сваком случају, свима хвала. Воља Божија је била да Појас дође и ми смо благодарни Богу на томе“, казао је патријарх.
Подсетио је да је много људи учествовало у организацији и нагласио да су готово сви, без изузетка, волонтирали.
Указао је такође да се светиње са Свете Горе не износе ни често ни лако.
„Познајем игумана манастира Ватопеда више деценија и имамо братске односе. Скоро две године смо се договарали и организовали долазак Појаса Пресвете Богородице у Београд. И, наравно, ту дугујемо захвалност и нашој држави што је она, у логистичком смислу те речи, допринела да овај Појас дође са мање компликација“, навео је патријарх.
Подсетио је да је исти случај био и са изложбом у Галерији САНУ у Београду, посвећеној 850. годишњици рођења Светога Саве, где је, између осталог, било седам светих предмета, међу њима и две иконе са првог иконостаса манастира Хиландара из 12. века.
Примера ради, како је додао, ти предмети су први пут изашли са Свете Горе.
Говорећи о везама манастира Ватопед и српског народа, подсетио је да је Свети Сава, заједно са својим оцем, стасавао духовно у манастиру Ватопеду и да је манастир Ватопед у то доба издвојио део своје земље и поклонио Светом Сави и Светом Симеону да подигну манастир Хиландар.
Патријарх је додао да су и многи други српски владари, међу њима и Свети кнез Лазар, били повезани са манастиром Ватопед и додао да је кнез Лазар Хребељановић поклонио том манастиру део Богородичног појаса, који је у то доба био у Србији, и један већи део Часнога крста.
Говорећи о односима српске и грчке цркве и српског и грчког народа, навео је да је игуман манастира Ватопед архимандрит Јефрем човек љубави и да је његово учешће у доношењу Часног појаса у Србију израз његове љубави према српском народу, па и према нашој смерности.
Патријарх је рекао да је захвалан Богу што су верници у Србији и Србија имали прилике да преко Часног појаса додирну вечност и да читавим својим бићем разумеју да, како је навео, вечност није нешто што припада имагинацији и што нас чека у будућности, него да она почиње већ овде и сада.
Навео је да ће део новца који су грађани остављали целивајући појас Пресвете Богородице бити упућен на Косово и Метохију, док ће други део бити дониран у добротворене сврхе.
„Други део ћемо да дамо у друге добротворне сврхе. Једна од тих је, то већ као црква чинимо и као архиепископија, дајемо стипендије, па да и овог пута тако учинимо, деци из многодетних породица. Видећемо још шта можемо учинити. То је оно што сада намеравамо. Још се нисам бавио детаљима, ових дана ћу видети како ствари стоје, тако да ћемо известити јавност“, рекао је патријарх.
Додао је да је СПЦ сматрала да сав остављени прилог треба да иде у манастир Ватопед и да то буде дар нашег народа манастиру Ватопеду.
„Понудили смо старцу Јефрему да сав прилог иде за манастир Ватопед и да то буде наставак нашег даривања манастиру Ватопеду. Међутим, он је рекао да они немају благослов да било када узму и један динар или и један евро за своје потребе од онога што неко дарује целивајући Појас, и да све, не само сада, него и увек и у самом манастиру, што се скупља на тај начин, они дају у добротворне сврхе. Тако да је он одмах рекао да мени ставља на располагање све што се сабере. Ја, поучен и њиховим примером, а и сам осећајући да је то прилог нашег народа Пресветој Богородици, сматрао сам да треба да нађемо начин где да распоредимо, то јест, као дистрибутери онога што народ даје, упутимо тамо где мислимо да у овом тренутку може бити добро и корисно“, рекао је патријарх.
Порфирије је рекао да је његово да се моли и за оне који нападају њега и СПЦ и навео да га је погодило поређење окупљања великог броја људи који су дошли да се поклоне Појасу пресвете Богородице са концертом Томпсона.
Патријарх је, говорећи о томе шта га је највише заболело као човека и патријарха и о једној својој реакцији коју су поједини медији окарактерисали као можда непримерену, рекао да и ових дана, али и годинама, многи не само нападају цркву, него клевећу, измишљају, не говоре истину, вређају и додао да то није ништа ново и да га то углавном не помера.
Подсетио је да је Господ рекао ученицима својим: „Мене су гонили и немојте да се чудите, и вас ће гонити“.
„Господ, кад год је чинио добро људима, кад је чинио чуда, поред оних што су се радовали његовој љубави, фарисеји и књижевници су га критиковали, прогонили, вређали због тога. Дакле, то ништа није чудно“, рекао је патријарх.
Додао је да то за њега лично није проблем.
„Мене то углавном не помера, али када неко упорно измишља, неко упорно клевеће, неко упорно гони и вређа, онда то уноси смутњу међу вернике, онда то уноси саблазан и такве ствари, наравно, да ме погађају“, рекао је патријарх.
Додао је да је ових дана, позивајући се на научне аргументе, неко, говорећи о великом броју људи који су се поклонили Појасу Пресвете Богородице, рекао да се ради о примитивизму и указао да је врло дискутабилно шта је примитивизам и да позивање на научне аргументе од некога ко такве ствари говори показује да тај није нити научен, нити ишта зна.
Навео је још једну невероватну увреду коју је чуо – да су му рекли да је неко упоредио све што се ових дана збивало у Београду са концертом Томпсона, додајући да је свака реч на ту тему сувишна.
„Имамо људе који у миру, у тишини, у хаосу око њих, све је око њих бука, стрпљиво иду да целивају светињу, да се моле за мир читавог света, да моле Господа да им помогне да буду бољи. Дакле, нису мотивисани ничим лошим, никаквим злом. То што иду тамо није уперено ни против кога. Па шта теби онда, човече, то смета? И ако ми сада, на то трпећи и гутајући годинама једно те исто, не успемо да се уздржимо и да се исконтролишемо, онда се то доживи као, не знам…“, рекао је патријарх.
Патријарх је навео да све људе и све припаднике нашега народа види као браћу и сестре, управо полазећи од тога да је човек икона Божија и да има потребу за Богом.
Он је на констатацију да се чини да у непрегледној колони људи испред Храма Светог Саве који су претходних дана дошли да се поклоне Појасу Пресвете Богородице све разлике и супротности нестале и на питање шта је на њега лично оставило највећи утисак, одговорио да је то својеврсно чудо које се десило пред нашим очима, али истовремено и показатељ да је наш народ народ Светог Саве, да смо народ Божији, православни и да Јеванђеље оно што нас је обликовало кроз историју, оно што нас обликује и оно што ће нас обликовати и у будућности.
„Дакле, вредности јеванђељске, вредности хришћанске су оно што је у темељу нашега постојања и све остало што нам долази споља, било да је обучено као вук у јагњећу кожу или нам се намеће на овај или онај начин, наш народ ће добро знати шта је то што га изражава“, рекао је патријарх Порфирије.
Додао је да се за њега још једанпут показало да да је Господ присутан у нашем народу и, наравно, да наш народ воли светиње и да изнад свега поштује и воли Пресвету Богородицу.
„Ја све људе и све припаднике нашега народа видим као браћу и сестре и све управо полазећи од онога што смо већ говорили: да је човек икона Божија и да има потребу за Богом и да пуноћу и лепоту и радост и смисао могу наћи само у Богу“, рекао је патријарх.
Порфирије је додао да су нам разлике дате да бисмо могли да комуницирамо, општимо и дарујемо себе једни другима и позвао све вернике да се моле једни за друге и кроз молитву граде међусобно разумевање и заједништво.
„Позивам сву браћу и сестре да се моле, да се молимо једни за друге, да се ми свештеници молимо за вас, да се ви молите за нас, да се свако моли за свакога“, рекао је патријарх.
Истакао је да ћемо онда разумети да смо потребни једни другима, да нико не може без било кога и да нико није вишак.
Према речима патријарха, када молитва постане начин живота, човеково срце постаје огроман простор препун љубави, топлине, светлости, радости и наде и тада ћемо знати да свако од нас треба да се труди да буде бољи како би нам свима било боље.