Данас делује готово комично замислити да је судбина берзе, војске или читавог града понекад зависила од птице тешке неколико стотина грама. Али током већег дела људске историје, голубови писмоноше били су најбржи и најпоузданији начин преноса информација.
И то није романтична легенда – већ озбиљна инфраструктура света пре телефона, радија и интернета.
Људи су још у старом Египту приметили необичну способност голубова, да се враћају кући са огромних удаљености. Персијанци су их користили за пренос порука, а Римљани за војне вести и резултате спортских такмичења. Постоје записи да је Јулије Цезар користио голубове током својих војних похода, док су у античкој Грчкој победници Олимпијских игара објављивани управо преко птица које су летеле од града до града. Али прави процват голубије комуникације почиње тек у XIX веку.
То је време када свет постаје бржи него икада раније: индустријска револуција, железнице, берзе, новинске агенције и империје гладне информација. Ко први добије вест — тај зарађује новац, добија битку или стиче политичку предност.
Проблем је био што телефони још нису постојали, а телеграфске мреже биле су ограничене и често непоуздане. Ту на сцену ступају голубови.
Један од најпознатијих примера везан је за породицу Ротшилд. Према широко распрострањеној причи, Нејтан Ротшилд је 1815. године преко мреже курира и голубова брже од британске владе сазнао исход Битке код Ватерлоа. Иако су касније многи детаљи те приче вероватно преувеличани, сама идеја није била нимало фантастична. У XIX веку, брзина информације значила је огромну финансијску моћ.
У Белгији и Француској настају читави клубови и узгајивачнице специјализоване за голубове писмоноше. Белгијанци су постали толико опседнути узгојем да су најбоље птице продаване за огроман новац. Неки голубови имали су родослове вредније од породичних имања.
Чак је и новинска агенција Reuters почела делимично захваљујући голубовима.
Немачки предузетник Пол Ројтер је 1850. године схватио да постоји проблем у комуникацији између Брисела и Ахена, где телеграфска линија још није била потпуно повезана. Уместо да чека изградњу инфраструктуре, он је користио јато голубова да преноси берзанске информације. Птице су биле брже од возова и курира, а финансијске вести стизале су сатима раније.
Практично, један део модерног светског новинарства настао је на крилима голубова. Али најневероватнију улогу ове птице добијају у ратовима.
Током Француско-пруског рата 1870–1871, Париз је био под опсадом. Град је био одсечен од остатка Француске, а комуникација готово немогућа. Тада су Французи организовали читав систем голубије поште. Поруке су микрофотографисане и смештане у мале цевчице на ногама птица. Један голуб могао је носити хиљаде порука у минијатурном облику.
То је био рани облик „компресије података“ много пре дигиталног доба. У Првом светском рату голубови су постали толико важни да су многе армије имале специјалне јединице за њихов узгој и тренинг. Америчка војска користила је више од 100.000 голубова. Неки су спасили читаве јединице.
Најславнији међу њима био је Cher Ami, голуб америчке армије који је 1918. године пренео поруку опкољеном батаљону у Француској и помогао да се спасе скоро 200 војника. Птица је стигла тешко рањена- без једног ока и са скоро откинутом ногом, али је порука била достављена. После рата добила је француско одликовање Croix de Guerre.
Током Другог светског рата ситуација постаје још необичнија.
Британци су имали тајну службу за голубове, Немци су тренирали соколове да их обарају, а постојале су чак и специјалне минијатурне камере које су птице носиле изнад непријатељске територије. Неки историчари сматрају да су голубови током рата пренели милионе порука. И онда су, готово нестали.
Телефон, радио, сателити и интернет учинили су их сувишним буквално за једну генерацију. Птице које су вековима биле симбол брзе комуникације одједном су постале део фолклора, спорта и градских тргова.
Али најзанимљивији део приче можда лежи у нечем другом.
Голубови су били важни не зато што су људи волели птице, већ зато што цивилизација увек зависи од брзине преноса информација. Данас нам се чини да је интернет природно стање света. Међутим, пре само једног века најважније вести на планети понекад су стизале везане за ногу птице која лети кроз кишу, маглу и рат.
И што је најчудније, често су стизале брже него све друго што је човек тада умео да направи.