Данас, 25. маја по новом календару (односно 12. маја по старом), Српска православна црква молитвено прославља спомен на велике угоднике Божије. О житијима Светог Епифанија, епископа кипарског, Светога Германа, патријарха цариградског, и Светог мученика Панкратија, за портал „Нова Пазова Уживо“ говорио је свештеник Ђорђе Ковљен.
Свети Епифаније Кипарски: Пут од јеврејског младића до славног епископа
Свети Епифаније је један од оних светитеља који су својим дугим и богоугодним животом оставили дубок траг у историји ране Цркве. Отац Ђорђе истиче његово порекло и прелазак у хришћанство:
„Свети Епифаније, епископ кипарски, рођен је као Јеврејин, но увидевши истинитост хришћанске вере, крсти се заједно са својом сестром и у двадесетој години замонаши се у манастиру Светог Илариона.“
Жеља за духовним усавршавањем водила га је даље, али га је слава непрестано пратила због његових подвига:
„Касније и сам основа манастир, те се прослави као велики молитвеник и подвижник. Да би избегао светску славу и славу људи, побеже у Мисир где срете старца Пафнутија, који му рече и прорече да ће бити епископ на Кипру.“
Речи светог старца су се убрзо обистиниле, а Епифаније је доживео дубоку старост служећи Богу:
„И управо то се зби у шездесетој години. Епифанијевој би изабран за епископа града Саламине, управо на Кипру. Управљао је мудро Божјом црквом читавих 55 година и упокојио се у 115. години свога живота.“
Свети Герман Цариградски: Неправедно гоњен због икона
Данас се сећамо и Светог Германа, чији је живот био обележен великим политичким и верским превирањима, као и суровом неправдом коју је доживео још у младости.
Отац Ђорђе препричава његову трагичну породичну судбину:
„Свети Герман, патријарх цариградски, био је син првог сенатора цара Константина Погоната. Али цар Константин Погонат уби оца овога Германа, а Германа и његова брата затвори и Германа ушкопи, и на силу га посла у манастир.“
Међутим, Свети Герман је у манастиру пронашао свој прави пут:
„Герман заволе живот у манастиру и преда се подвигу и молитви. И управо за време цара Анастасија Другог би изабран за патријарха цариградског. Мудро управљаше црквом Христовом.“
Свештеник Ковљен посебно истиче догађај на крштењу који је обележио почетак велике борбе за православље:
„Он је патријарх који је крстио сина Лава Исаврианина, Копронима, и прорекао да ће велику јерес тај младић да унесе у цркву, што и би. Он започе иконоборство са својим оцем Лавом.“
Због одбране икона, Свети Герман је на крају живота протеран:
„Светога Германа протерају. Ни двојица где у беди и сиромаштву поживе још 10 година и упокоји се 740. године.“
Свети мученик Панкратије: Страдање младог хришћанина
На крају свог обраћања, свештеник се кратко осврнуо и на Светог мученика Панкратија, младића који није жалио свој живот ради Христа.
„Свети мученик Панкратије, дошавши из Фригије у Рим са 14 година, би предат на мучење зато што је хришћанин и пострада 304. године своје. Много је поштован од цркве на западу.“
