Година 1935. требало је да буде време мира за човека који је редефинисао границе Блиског истока, али судбина је имала другачије планове. Томас Едвард Лоренс, свету познатији као Лоренс од Арабије, преминуо је 19. маја 1935. године, шест дана након трагичне несреће на свом мотоциклу у Дорсету. Његов одлазак означио је крај једне ере у којој су се археологија, шпијунажа и пустињско ратовање преплели у животу једног од најфасцинантнијих Британаца двадесетог века.
Пре него што је постао војни стратег, Лоренс је био посвећени археолог. Његово познавање језика и обичаја арапског света почело је на локалитету Каркмиш, где је истраживао древне цивилизације пре почетка Првог светског рата.
Када је сукоб избио, британска војна обавештајна служба препознала је у њему савршеног посредника. Године 1916. Лоренс се придружио Арапском устанку, постајући десна рука шерифа Фејсала. Његова способност да уједини разједињена арапска племена и изврши герилске нападе на Хеџаску железницу учинила га је легендом још за живота.
Томас Едвард Лоренс је стекао је светску славу као Лоренс од Арабије захваљујући својој улози током похода на Синај и Палестину и током арапске побуне против турске владавине 1916–1918.
Није био само војсковођа и покретачка сила арапске побуне против Турака, него је био и утицајан теоретичар герилског рата. Његова посвећеност задатку и разноврсност активности, као и способност да их дословно пренесе у писаној форми, донели су му светску славу и свету га представили као Лоренса од Арабије, како је назван и филм из 1962. године, који се бави тематиком Првог светског рата.
Седам стубова мудрости и терет славе
По завршетку рата, Лоренс се суочио са дубоким разочарањем због исхода мировних преговора и начина на који су велике силе поделиле територије за које се он борио.
Своја искуства сажео је у ремек-делу „Седам стубова мудрости“, књизи која је истовремено ратни дневник и дубока филозофска исповест.
Покушавајући да побегне од славе коју је стекао, често је мењао идентитет, служећи у Краљевском ваздухопловству под именима Рос и Шо, тражећи анонимност у механичкој дисциплини војске.
Лоренсова страст према брзини и модерној технологији била је уточиште за његов немирни дух.
Маја 1935. године, возећи свој моћни мотоцикл Brough Superior SS100 у близини своје колибе Клаудс Хил, нагло је скренуо како би избегао двојицу дечака на бициклима. Удар је био кобан. Његова смрт у болници у Вулбриџу изазвала је талас туге широм света, а сахрани су присуствовале водеће личности тадашње Британије, укључујући и Винстона Черчила, који је Лоренса сматрао једним од највећих људи свог времена.
Човек са два лица
Данас, скоро век након његовог одласка, Лоренс од Арабије остаје симбол сложености историјских процеса. За неке је био херој и ослободилац, за друге манипулативни агент империје, али за историју он остаје неоспорни мост између две потпуно различите културе.
Његово завештање није само у исцртаним границама држава, већ у дубоком разумевању људске природе и жртве коју појединац подноси када се нађе на прекретници светских догађаја.
Мало је познато да је Лоренс био толико опчињен археологијом да је често пешачио стотинама километара кроз Сирију и Палестину како би проучавао крсташке тврђаве. Ови исцрпљујући маршеви касније су се испоставили као пресудни за његову невероватну физичку издржљивост током сурових пустињских борби.
Његов академски рад о крсташкој архитектури и данас се цитира у научним круговима, доказујући да је његов ум био једнако оштар као и његова војна тактика.
Још једна занимљивост тиче се његовог мотоцикла. Лоренс је поседовао седам различитих модела марке Brough Superior, које је називао „Џорџ I“ до „Џорџ VII“. Модел на којем је доживео несрећу био је врхунац тадашње технике, способан да развије брзину преко 160 километара на час.
Трагедија његове смрти довела је до једне значајне промене у савременој медицини: неурохирург Хју Кернс, који га је лечио, почео је опсежна истраживања која су касније довела до увођења обавезне употребе заштитних кацига за мотоциклисте.
Коначно, веза Лоренса и филмске уметности остаје нераскидива. Иако је култни филм Дејвида Лина из 1962. године донео његову причу милионима људи, сам Лоренс је био веома скептичан према медијској пажњи.
Занимљиво је да је својевремено одбио понуду да постане витез и понесе титулу „Сер“, желећи да до краја остане веран свом идеалу скромности и тихе борбе, далеко од дворских церемонија и званичних признања.