Српска православна црква данас, 7. маја по старом, односно 20. маја по новом календару, молитвено прославља спомен на неколико важних догађаја и светитеља из историје хришћанства. Овим поводом, за наш портал говорио је свештеник Ђорђе Ковљен, који нам је приближио значај данашњег празника, говорећи о Појави Часног Крста у Јерусалиму, Светом мученику Акакију и Преподобним оцима грузијским.
Појава Часног Крста у Јерусалиму
Први и централни догађај који данас прослављамо јесте чудесно знамење које се збило у IV веку. Свештеник Ђорђе Ковљен подсећа да се овај догађај одиграо у време цара Констанса, сина цара Константина Великог, и за време патријарха јерусалимског Кирила:
„Појави се, исто тако, кажу, у 9 часова, Часни Крст над Голготом и простираше се чак до Маслинске горе. Беше светлији и лепши, сјајнији од Сунца.”
Ово чудо оставило је дубок траг како на верне, тако и на оне који тада нису веровали. Према речима свештеника, „сав народ, верни и неверни, видевши ову појаву, зачуди се, а многи незнабошци обратише се у веру православну, хришћанску, и примише хришћанство”.
Свештеник Ковљен наглашава да је ова појава имала и велику догматску улогу у сузбијању аријанске јереси која је тада потресала Римско царство:
„У то време беше јерес аријанска, која се простираше по читавом Римском царству. И многи јеретици, видевши ову појаву, вратише се православној вери. Сам патријарх Кирил Јерусалимски написа писмо цару Констансу, који је нагињао аријанској јереси, управо о овој појави – и да треба да се окане јеретичке вере. Након тога писма, и сам цар врати се православљу и утврди свето православље. То се догоди 7. маја 357. године.”
Свети мученик Акакије
Данас се такође сећамо и Светог мученика Акакија, официра римске војске који је пострадао почетком IV века, у време цара Максимијана.
Отац Ђорђе описује његово страдање и непоколебљиву веру:
„Када га оптужише да је хришћанин, питали су га од кога је чуо за Христа. Он каже: ‘Још од родитеља својих, ја сам хришћан.’ Најпре мучен у Тракији, а потом одведен у Цариград, у Византију, и тамо мучише га и на крају посечен мачем 303. године.”
Преподобни оци Грузијски
Напосљетку, свештеник Ковљен је говорио о великом духовном догађају из VI века, који је дубоко повезан са Светом Нином, просветитељком Грузије. Овај догађај се збио око 200 година након њене проповеди.
„Јави се Пресвета Богородица подвижнику антиохијском Јовану и рече му да са собом окупи још 12 отаца који ће отићи заједно са њим у Грузију, и да утврде, да направе једну духовну смотру грузијског народа и да утврде веру код грузијског народа.”
Свети Јован је послушао заповест и окупио своју браћу. Отац Ђорђе наводи како су они примљени и како је текла њихова мисија:
„Окупи Свети Јован 12 своје браће и одоше у Грузију. И како кажу, свечано бише дочекани од кнеза грузијског и од тамошњег католикоса Евлавија. И распоредише се, и сваки оде на други крај Грузије, и проповедаше хришћанство и утврђиваше веру хришћанску у овоме народу.”
На крају, свештеник је поименично набројао ове велике духовнике који су са Светим Јованом донели духовни препород Грузији, а то су: Авид, Антоније, Давид, Зинон, Тадеј, Иса, Издериос, Јосиф, Михаил, Пир, Стеван и Шио.
