Данас, 6. маја по новом календару (односно 23. априла по старом), Српска православна црква свечано прославља успомену на двојицу великих Христових војника – Светог великомученика Георгија Победоносца и Светог новомученика Лазара Новог. Овим поводом разговарали смо са свештеником Ђорђем Ковљеном, који нам је приближио житија ових светитеља, истичући њихову непоколебљиву веру и страдање за истину.
Свети Георгије: Од римског трибуна до Христовог победоносца
Свети Георгије један је од најпоштованијих светитеља у нашем народу, а о његовом пореклу и раним данима отац Ђорђе каже:
„Свети великомученик Георгије рођен је у Кападокији, али по мученичкој смрти свога оца, мајка се са њим преселила у Палестину.“
Његов животни пут водио га је кроз војну службу, где је због својих врлина брзо напредовао:
„Постао је службеник у војсци, дакле војник под римским царем, и због своје послушности и доброг владања и свога рада у војсци, био је уздигнут још за младости своје на чин трибуна код цара Диоклецијана.“
Међутим, када је почео прогон хришћана, Георгије није желео да крије своју веру:
„Када поче гоњење, он није хтео да учествује у томе, већ исповеди да је и сам хришћанин.“
Због те одлуке уследиле су страшне муке:
„Тада га цар баци у тамницу, ставише ноге његове у кладе, а на прса му навалише тежак камен да тешко дише. Многе муке претрпе Свети великомученик Георгије.“
Отац Ђорђе подсећа и на чудесна исцељења која су се дешавала кроз његову молитву:
„На његову молитву многи се исцелише, па чак на његову молитву и један покојник васкрсе из мртвих, изађе из гроба и показа се у граду и показа се пред царем. Али ништа то цару није било довољно.“
Чак је и царица Александра, видевши Георгијево страдање, примила хришћанство:
„И жена цара Диоклецијана, Александра, која је била потајна хришћанка, исповеди видевши муке Светог Георгија да је и она хришћанска, те цар на губилиште посла и њу заједно са Светим Георгијем.“
Свети Георгије је пострадао и посечен 303. године.
Свети Лазар Нови: Чувар вере пред гневом освајача
Поред Светог Георгија, данас се сећамо и Светог Лазара Новог, који је пострадао знатно касније, почетком 19. века. Свештеник Ђорђе Ковљен подсећа на његово порекло:
„Свети Лазар Нови, новомученик, беше из Габрова, Бугарин. Једно време живео је на доди и тамо чувао овце.“
Његово страдање било је последица чврсте хришћанске вере која је сметала тадашњим властима:
„Као хришћанин изазвао је гнев многих Турака и муслимана јер није хтео да се потурчи.“
Због лажних оптужби и одбијања да се одрекне свог идентитета, Лазар је скончао у тамници:
„Оклеветан од неког аге, би бачен у тамницу и пострада 1802. године.“
