Седите у мирној соби, читате књигу или се спремате за спавање, када одједном – пиштање. Тај високи, продоран тон који траје неколико секунди и исто тако мистериозно нестаје, често нас натера да се запитамо да ли нешто није у реду. Иако народна веровања кажу да нас у том тренутку неко оговара, наука има далеко фасцинантније (и мање сујеверно) објашњење за овај феномен познат као тинитус.
Оно што чујемо није стваран звук из спољашњости, већ нека врста електричне грешке у нашем систему за слух. Најчешћи узрок краткотрајног звоњења је тренутни пад притиска или микро-спазам у унутрашњем уху. Када сићушне сензорне ћелије накратко остану без кисеоника или се „преоптерете”, оне почињу да шаљу насумичне сигнале мозгу.
Мозак, који је програмиран да увек тражи смисао у информацијама, те сигнале преводи у препознатљив тон – звоњење, зујање или пиштање. У суштини, ваш мозак покушава да „попуни празнину” и појачава унутрашњу јачину звука, јер мисли да је нешто пропустио. То је слично шуму који чујете на звучницима када су појачани до краја, а музика не свира.
Шта каже наука
Истраживања на ову тему интензивирала су се почетком 21. века, а један од кључних помака догодио се 2010. године када је др Дирк де Ридер са Универзитета у Отагу спровео опсежну студију користећи магнетну резонанцу. Његов тим је открио да тинитус није само проблем уха, већ резултат хиперактивности у неколико региона мозга, укључујући и лимбички систем који контролише емоције.
Према подацима Америчког удружења за тинитус (АТА) из 2022. године, чак 15% светске популације суочава се са неким обликом шума у ушима, док је истраживање објављено у научном часопису The Lancet 2021. године потврдило да је стрес директан оквидач који код 70% људи појачава интензитет ових „унутрашњих звона”. Ови подаци дефинитивно су потврдили да оно што чујемо није плод маште, већ стварна биохемијска реакција нашег нервног система.
Да ли је то „фантомски звук”?
Занимљиво је да ова појава није увек везана само за уши. Аудитивни кортекс, део мозга задужен за обраду звука, може постати превише активан услед стреса, умора или претераног уноса кофеина. У тим тренуцима, нервне ћелије „пуцају” брже него што би требало, стварајући илузију звука. Научници ово често називају „фантомским слухом”.
Већина ових епизода траје од 30 секунди до минут и потпуно су безопасне. То је једноставно начин на који се ваш слушни систем ресетује након излагања буци, промене положаја главе или наглог скока крвног притиска.
Иако је повремено зујање нормално, оно постаје новинарска прича када се не гаси. Константно звоњење често је први знак који нам тело шаље након прегласног концерта или претераног коришћења слушалица. У свету који никада не ћути, наше уши су под сталним притиском, а то зујање је заправо њихов вапај за мало мира и тишине.
Дакле, следећи пут када зачујете тај чудни звук, не брините о томе ко вас помиње. Радије попијте чашу воде, удахните дубоко и дајте својим ушима неколико минута заслуженог одмора – ваш „унутрашњи радио” само покушава да поново пронађе праву станицу.