Супруга председника Србије Тамара Вучић и супруга председника Швајцарске Конфедерације Каролин Пармелан посетиле су данас Конак књегиње Љубице у Београду и Храм светог Саве на Врачару.
Конак књегиње Љубице на Косанчићевом венцу, на простору некадашње Варош-капије, Вучић и Пармелан обишле су у пратњи кустоса Душана Јовановића, директора Музеја града Ивана Милошевића и градске секретарке за културу Јелене Медаковић, који су супрузи швајцарског председника представили изложбу и поставку конака.
Јовановић је том приликом Каролин Пармелан упознао и са обичајима прославе славе у Србији, као и са историјом Србије и владарске династије Обреновић под чијом владавином се налазила земља већином 19. века.
Конак књегиње Љубице данас је један од малобројних сачуваних меморијала династије Обреновић и убраја се у најзначајније и најрепрезентативније споменичке објекте у Београду.
Он је грађен од 1829. до 1831. године, као двор кнеза Милоша Обреновића и назван је Нови конак, а у њега се по изградњи уселила кнежева породица, супруга књегиња Љубица и синови, касније кнезови Србије Михаило и Милан.
Конак су од 1842. године нардних 130 година користиле и уређивале различите државне институције, да би након санације и реновирања 1980. године ушао у састав Музеја града Београда.
Након обиласка конака, супруге председника Србије и Швајцарске обишле су Храм Светог Саве на Врачару, где их је дочекао отац протођакон Младен Ковачевић.
Он је током обиласка упознао Каролин Пармелан са историјом изградње Храма на Врачару, говорећи о значају те светиње за српски народ и православно хришћанство.
Вучић и Пармален су прошетале том приликом галеријом и криптом Храма Светог Саве где им је протођакон Младен објаснио технику мозаика, која се користила приликом осликавања унутрашњости највеће српске православне светиње.
Такође, протођакон је супрузи швајцарског председника приближио значај и традицију прославе славе код Срба, објаснивши јој да свака српска породица има свог свеца, као заштитника куће, ког слави.
Храм Светог Саве у Београду највећи је српски православни храм посвећен Светом Сави, првом српском архиепископу и оснивачу Српске православне цркве (СПЦ) и он није само верски објекат, већ и симбол српског националног и духовног идентитета.
Храм је саграђен на Врачару, односно на месту где су 1594. године, за време османске окупације српских земаља, спаљене његове мошти, а по наредби тадашњег великог везира Синан-паше.
Идеја о градњи настала је 1895. године, када се основало Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, али су радови због ратова и политичких догађаја у Србији и Европи на почетку 20. века почели тек 1935. године.
Изградња је финансирана добровољним прилозима, према пројекту архитеката Богдана Несторовића и Александара Дерока, а завршена 2004. године.
На унутрашњем делу храма радило се до краја 2020. године, а уређење на платоу испред Храма је у току.
Храм може да прими око 10.000 верника.
Храм Светог Саве познат је по импресивним мозаицима, више од 15.000 квадратних метара који покривају ентеријер, приказујући сцене из Светог писма.